Kako smo spasili trofej – neverovatna priča!

Na ovogodišnjem 52. Sajmu lova i ribolova u Novom Sadu Lovački savez Srbije je priredio nacionalnu izložbu lovačkih trofeja. Bilo je izloženo oko 400 eksponata, zavidan broj, koji je mogao biti i veći, ali...

U izložbenoj hali su pored redovnih eksponata bila izložena i dva koja pored trofejne imaju nemerljivu istorijsku vrednost: trofej - preparat vepra koji je odstrelio kralj Aleksandar 1931. godine (vlasništvo Prirodnjačkog muzeja), i trofej jelena (klik na sliku za uvećanje) kojeg je 1937. godine odstrelio osnivač i prvi sekretar Lovačkog saveza Vojvodine, a kasnije i predsednik Saveza lovačkih udruženja Dunavske banovine, novosadski apotekar Joca Divild (kršteno ime Johan, ali upamćen od sugradjana i u istoriji kao Joca). Ovaj trofej jelena je bio prikazan na Prvoj svetkoj izložbi lovstva u Berlinu, novembra 1937. gde je dobio srebrnu medalju kao deo eksponata iz Kraljevine Jugoslavije. Sadašnji izlazak ovog trofeja iz zaborava je izazvao veliku pažnju medija, tako da će se još pisati i pričati o ovome.

Sajam lova u Novom Sadu je završen, i sada možemo sa ponosom da ispričamo priču kako su članovi Srbijalov portala uspeli da iz zaborava izvuku Divildov trofej, i da ga posle više od pola veka, tačnije, više od 60 godina, ponovo prikažu lovačkoj javnosti. Elem, posle odstrela i posle izlaganja u Berlinu, Divild je uspeo da u ratnom vihoru sačuva svoju zbirku trofeja. Ali, baš mu je poseta Berlinu i prijem kod tadašnjeg ’nadlovnika’ Geringa preseo kada su mu nove  poratne vlasti zamerile što se susreo sa kasnijim zločincem, pa su Divildu zabranili dalje bavljenje lovom, i konfiskovali mu deo imovine. Činjenica da je Divild bio nosilac Karadjordjeve zvezde i Albanske spomenice nije imala uticaja na nepravednu i nerazumnu odluku novih vlasti, kao ni činjenica da je apotekar Divild pomagao partizane u sanitetskom materijalu i lekovima. Jedan protokolarni berlinski susret ovekovečen fotografijom je bio jači argument od odlikovanja, verovatno kao plod nečije zlobe i pakosti.

Već tada istorijski trofej jelena počinje da pada u zaborav. Samo još jednom je izlagan na jugoslovenskoj izložbi 1954. godine. U stanu Divilda bio je dostupan samo vlasniku, članovima porodice i retkim gostima koji su ih posećivali. Posle smrti Joce Divilda 1962.godine, veo zaborava postaje sve neprozirniji, ne samo za ovaj trofej jelena nego i za celu kolekciju trofeja velikog lovca Divilda. Decenije su prolazile, i onda su došle nesretne ’90, ratovi, hiperinflacija... Naslednici porodice Divild su bili prinudjeni da kolekciju trofeja prodaju. Trofeje je otkupio čuveni preparator Radivoj Jančić-Braca iz Novog Kneževca. I kod njega trofej ostaje na raspolaganju porodici i prijateljima, ali i Jančićevim kolegama lovcima. I dalje ne biva javno izlagan.

Kada je preparator Braca Jančić preminuo 2015. godine, a nije imao dece, naslednici su odlučili da kolekciju trofeja ponude na prodaju. Kupac je bio Davor Ćalić iz Plandišta, lovac, član LU ’Brzava’ iz Plandišta, aktivni član Srbijalov portala i predvodnik rada sa lovačkim podmlatkom. Iako je čuo za Divilda, Davor nije znao o kakvom je jelenskom trofeju reč. Sve se razotkrilo kada je Davoru u posetu došao Ivan Matković-Lala, koji je ostao šokiran kada je video trofej čiju je sliku, merne elemente i priču o odstrelu samo čitao u starim predratnim Lovačkim glasnicima iz svoje kolekcije, i slušao ’berlinsku priču’ u neformalnim lovačkim druženjima od starih lovaca. Identifikaciji trofeja je pomogla i pločica na podlozi trofeja sa urezanim mestom i datumom odstrela ’Plavna, 13 IX 1937.’ i imenom J.Divild. Sve kockice su se složile, gospodin 'Slučaj' je bio naklonjen lovcima sa Srbijalov portala. O pronalasku trofeja su obavešteni pojedini lovni radnici, ali je obavešten i CIC (svetska lovačka asocijacija). Predloženo je da trofej jelena bude obavezni deo eksponata iz Srbije na novoj Svetskoj izložbi 2021. godine u Budimpešti, kao deo istorije ne samo lovstva Srbije nego i CIC Svetske izložbe. Lala je predložio da trofej jelena svoje novo ’rodjenje’ ima na nacionalnoj izložbi LSS, što je naravno i prihvaćeno od organizatora.

Ovaj tekst neka bude shvaćen kao svojevrstan omaž velikom Joci Divildu, ali i lovačkom drugarstvu, solidarnosti i kolegijalnosti onih koji su trofej otrgli od zaborava.

Priču o odstrelu ovog trofeja iz Lovačkog glasnika iz 1937. godine, iz pera samog Joce Divilda, možete pročitati ako kliknete na SAZNAJTE VIŠE. Posle teksta je postavljena slika članova Srbijalov portala koji su ovo sve odradili: otac i sin Davor i Jovan Ćalić, i Ivan Matković-Lala.

Nemar, nesposobnost ili opstrukcija?

Zašto na nacionalnoj izložbi trofeja na Sajmu lova nema trofeja članica LSV i vojvodjanskih otvorenih lovišta?

U okviru medjunarodnog Sajma lova i ribolova u Novom Sadu, Lovački savez Srbije je priredio nacionalnu izložbu trofeja, pre svega jelenskih, ali i trofeja srndaća, divljeg vepra, divokoze, muflona... Dobra ideja, koja je trebala da ima za cilj da se javnosti predstave mogućnosti lovstva Srbije, i da bude podstrek za razvoj lovstva i lovnog turizma u Srbiji.

Svi predsednici pokrajinskih i regionalnih saveza u Srbiji su na vreme i istovremeno bili obavešteni o potrebi da od svog članstva prikupe trofeje, koji bi bili ocenjeni i prikazani na izložbi, uz navodjenje lovišta iz kog potiču i imena lovca koji je trofej odstrelio, i da tako prikupljene trofeje dostave na Sajam lova, u halu gde se izložba ima održati. Za komesara izložbe je imenovan ugledni lovni stručnjak Marko Pavlović iz Kragujevca, vodja stručne službe Lovačkog saveza centralne Srbije, a imenovani su i članovi ocenjivačke komisije. Sve u redu, po protokolu i zadacima koje je potrebno uraditi da bi jedna izložba bila uspešna.

Medjutim, uprkos čistoj i dobroj nameri, ni ova nacionalna izložba nije mogla da prodje bez blamaže pojedinih aktera ili bez, rekli bi smo, pokušaja opstrukcije od strane pojedinaca iz Vojvodine, tačnije, sa adrese Lovačkog saveza Vojvodine. Počnimo od epiloga: na nacionalnoj izložbi lovačkih trofeja održanoj u glavnom gradu Vojvodine, Novom Sadu, nije bio izložen NI JEDAN trofej koji je dostavio Lovački savez Vojvodine, dakle, NI JEDNO lovačko udruženje član LSV nije imalo ni jedan svoj trofej odstreljen u vojvodjanskim lovištima, predat preko LSV! Ne želimo da se bavimo spekulacijama o imenima onih koji su doveli do ovakve blamaže, ali znamo ko je po funkciji najodogovorniji za rad LSV, a takodje znamo i da je za rad nekog lovišta odgovoran onaj koji obavlja stručne poslove u lovištu-upravnik. Takodje znamo da je u mnogim vojvodjanskim lovištima za stručne poslove angažovana ćerka firma LSV – Vojvodjanski lovac doo, oba sa sedištem na adresi J. Djordjevića 4 u Novom Sadu. E pa na tu adresu treba uperiti prstom i tražiti objašnjenje (ako ga uopšte ima!) za jednu ovakvu blamažu na nacionalnom nivou. Da li je moguće da se desi da svi ostali savezi i LU iz svih drugih delova Srbije na vreme dostave svoje trofeje LSS-u za izložbu, a da jedino Vojvodjani totalno zataje?!? Kako je to moguće? Ponavljamo pitanje iz naslova: nemar, nesposobnost ili pokušaj opstrukcije?

Da zlo bude još veće i blamaža kompletnija: prilikom obimnih radova na postavci izložbe, volontersku pomoć su svojim dolaskom pružili lovci sa juga Srbije, ali i Šumadinci, pa pojedinci sa Homolja, ljudi iz raznih krajeva Srbije, ali Vojvodjana nije bilo, osim Sanje Momčilović-Bognič, zamenice predsednika LSV, koja je uz druge kolege iz komisije ocenjivala deo trofeja! Potpisnik ovih redova je kao lovac novosadjanin uskočio i pomogao kao pojedinac koliko je mogao, uz jak osećaj sramote što u sred Novog Sada nema lovaca Vojvodjana da pomognu pravljenju nacionalne izložbe! Na čast upravi LSV, na čast onima koji nisu hteli ili nisu umeli da se priključe organizaciji izložbe, pa čak nisu uspeli ni trofeje da donesu! Obraz i čast vojvodjanskog lovstva je spasilo JP Vojvodinašume sa pomoćnikom direktora za lovstvo mr Branislavom Stankovim, koji su dali oko 100 svojih trofeja, i njima kapa dole, a šta je uradio LSV? Ništa! Time su gospoda iz uprave LSV pre svega prikazali vojvodjanske lovce i njihov savez u vrlo lošem svetlu, ali istovremeno svojim lovcima iz samo njima znanih razloga uskratili mogućnost da svoje trofeje ocene i verifikuju na nacionalnoj izložbi. Sigurni smo da bi vojvodjanski lovci itekako priskočili u akciju samo da ih je neko obavestio i motivisao. Jednostavno, nemoguće je da u Vojvodini ne postoji ni jedno LU koje nije htelo da ima nešto od svojih trofeja na nacionalnoj izložbi, to ne pije vodu. Da li su možda radili telefoni, i da li je bilo nekih neprincipijelnih sugestija? Ovako, ostala je ružna senka nad vojvodjanima, i dilema da li je neko toliko nemaran, nesposoban ili je možda toliko zlonameran da bi pokušao da opstruiše nacionalnu izložbu i organizatore? Ko je zabrljao, i sa kojim motivom?

Odgovor mora stići sa adrese LSV, J. Djordjevića 4, 21000 Novi Sad. Ne opravdanje, opravdanja nema, nego odgovor na pitanje iz naslova teksta.

Veliko priznanje - prva zlatna medalja CIC dodeljena dami iz Srbije!

Danas, 03.10.2019. godine novosadski sajam lova je posetio Tamaš Margesku, direktor svetske lovačke asocijacije CIC i osvedočeni prijatelj lovaca Srbije. Tokom svoje posete sajmu lova, g. Margesku je prisutnima priredio jedno prijatno iznenadjenje. Igrom slučaja, ili možda namerno, poseta je upriličena baš na dan Lovačke slave koja se slavi u Srbiji, Sveti Evstatije.

Kao direktor CIC, g. Margesku je posetio štand Lovačkog saveza Srbije, štand Damskog lovačkog kluba i Nacionalnu izložbu lovačkih trofeja koju je priredio LSS. Da se na slavu ne ide praznih ruku, pokazao je i g. Margesku: ovom prilikom, našoj poznatoj lovkinji i predsednici Damskog lovačkog kluba Bečej i zamenici predsednika LSV Sanji Momčilović-Bognič uručeno je najveće medjunarodno lovačko priznanje, zlatna medalja CIC! Ova medalja je po prvi put dodeljena nekoj osobi u Srbiji, a dodatni kuriozitet predstavlja činjenica da je uručena jednoj dami lovkinji. (klik na sliku za uvećanje)

Kako je u svom obraćanju prisutnima rekao direktor CIC Margesku, predsednik CIC Džordž Aman je doneo odluku o dodeli priznanja gdji. Momčilović-Bognič za njene rezultate postignute u lovstvu kako na nacionalnom tako i na medjunarodnom planu (Damski klub Bečej je direktan član CIC), kao i da dužnost predaje priznanja obavlja u ime predsednika CIC i u svoje lično ime, sa velikim zadovoljstvom.

Ne treba trošiti reči na pozitivan efekat ovog priznanja koje će imati na lovstvo Srbije.

Dodeli priznanja Sanji Momčilovć-Bognič su prisustvovali Sonja Supekova iz Slovačke, predsednica damskog CIC Artemis kluba, Bratislav Ćirković, predsednik LSS, i dame lovkinje iz Madjarske, Slovačke i Srbije.

Srbijalov lovački portal čestita dobitnici priznanja sa uverenjem da će nastaviti rad u lovstvu sa istom energijom i još boljim rezultatima. Našu podršku je uvek imala, i imaće i ubuduće.

Članovi Lovačkog udrženje „Podgora“ iz Bojnika pronašli su jutros iznemoglu sedamdesetosmogodišnju staricu D.R.  iz sela Stubla, koja je juče oko podneva izašla iz kuće i otišla u nepoznatom pravcu, kroz šumu.

Njen nestanak je prijavljen sinoć u PS u Bojniku, a u ranim jutarnjim časovima je na predlog predsednika Lovačkog udruženja Denić Nenada grupa lovaca predvođena upravnikom lovišta Cvetković Dušanom i lovočuvarom Nikolić Milanom krenula u potragu za njom i pronašla je živu skroz iznemoglu u šumi pokraj puta u atarau između sela Stuble i G.Brijanja u 9:53 časova.

“Odmah je usledio poziv u policijskoj stanici i Domu zdravlja u Bojniku i ista je zbrinuta u najkraćem roku. Staricu je pronašao lovac pripravnik Marko Tasić iz Stuble, a u akciji spašavanja su bili još i Dragan Tasić iz Stuble, Grujica Grujić učitelj u Kosančiću, Goran Marković iz Kosančića i drugi”, navode iz ovog Lovačkog udruženja.

Lovačko udruženje Podgora od nedavno je počelo da gazduje celokupnim lovištem „Radan“, koje je zbog nesavesnog gazdovanja oduzeto Lovačkom udruženju Bojnik.

Izvor: www.jugmedia.rs

Magazin Predator - novi broj

U četvrtak 03.10. će se na kioscima pojaviti novi broj lovačkog magazina Predator.

Kao i uvek do sada, obilje aktuelnih tema, analiza, informacija iz sveta lova, balistike, kinologije...

Sve komplikovanija situacija u lovstvu Srbije traži veće angažovanje medija ali i veću ozbiljnost ne samo u informisanju lovačke javnosti, nego i u edukaciji putem medija.

Imajući na umu navedeno, redakcija magazina Predator se trudi da odoli izazovu vremena u kojem živimo i da prati zahteve čitalaca, uz visok stepen odgovornosti. Uticaj na zbivanja u lovstvu je u direktnoj vezi sa kvalitetom medija, pa je tako Predator ostao i opstao, nastavio svoju misiju i stigao tamo gde drugi nisu uspeli da stignu.

U najnovijem broju Predator izmedju ostalog donosi i sledeće tekstove (klik na sliku za uvećanje):

- dešavanja u LSV, nema nagoveštaja boljitka

- afrička kuga stigla u Srbiju

- pritisci pri donošenju zakona

- razoružavanje Srba

- oružarstvo Suhl

i još dosta drugih tema koje će vam zaokupiti pažnju, informisati vas, ali i edukovati.

Jedini lovački magazin koji se može kupiti na kioscima: Predator, lider u lovačkom informisanju regiona.