Nikinci: Sremačka zečja rapsodija

Danas, na Svetu Petku 27.10., je u LD Nikinci u sastavu LU 'Sremac' Ruma vrlo uspešno otvorena sezona lova na zeca. U lovište je izašlo 24 lovca, koji su lovili na čistom, ali dobrim delom i zapaljenom terenu! Očito da je moda paljenja strnjišta i ovde uzela maha,tako da su skoro sva strnjišta i kukuruzišta izgorela.

Zbog relativno čistog terena bilo je dosta teško prići zecu, dizao se dosta daleko. Medjutim, sve to nije bila smetnja lovcima iz Nikinaca da prilično brzo odstrele čak 34 zeca (klik na sliku za uvećanje), uz mnoštvo podignutih zečeva i uprkos promašajima kojih je bilo, i koja se inače više prepričavaju nego sami odstreli, a lošiji strelci su do sledećeg lova meta šala i podbadanja. Lov je, posle dobrog doručka sa šunkom, zbog žedji, toplog vremena a i zbog dovoljno odstrela, morao biti prekinut. Sremcima sledi još jedan izlazak na zeca ove sezone, a ako predstojeća analiza prirasta pokaže dobre rezultate, možda ih čeka i još dodatni, treći izlazak.

Ovo je već nekoliko godina u nizu da je u donjem Sremu situacija sa zecom dosta dobra, a tome je uz dobro gazdovanje doprinela i raznolika struktura poljoprivredne proizvodnje, sa manjim parcelama i bez prekomerne upotrebe hemije, uz teren prošaran melioracionim kanalima sa dosta vode. Dakle, potvrdjuje se staro pravilo da bez dobrog staništa i dobrog gazdovanja nema ni divljači.

Slična situacija sa zecom je, kako saznajemo, i u susednim Budjanovcima, takodje u sastavu LU 'Sremac' Ruma, jer je i teren sličan. I tamošnji lovci mogu biti zadovoljni stanjem populacije zeca, i odstrelom.

Trovanje divljači se i dalje odvija - dokle?

Novosadski Radio 021 donosi vest o još jednom pokušaju trovanja divljači, koji je ovaj put, na sreću, blagovremenom akcijom sprečen. Na terenu je do sada pronadjeno više od 5 kg zatrovanog mesa, koje je bilo rasporedjeno na više lokacija, i koje je moglo da napravi pravi pomor. Prenosimo vest i slike Radija 021 u celosti:

FOTO: Sprečeno masovno trovanje životinja u Bačkoj Topoli

Foto: PZZP

Na teren su izašle ekipe Tima za zbrinjavanje divljih životinja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, u saradnji sa policijom iz Bačke Topole, opštinske inspekcije za zaštitu životne sredine, Ekološkim društvom "Arhus", Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i pokrajinskom inspekcijom za zaštitu životne sredine.

 

Na terenu su bili postavljeni zatrovani mamci, koje su ekipe uklonile. 

 

 

Detaljnim pretraživanjem terena, pronađena su dva otrovana mišara i jedna svraka, kao i više od pet kilograma zatrovanog mesa na ukupno sedam lokaliteta u okviru dve velike poljoprivredne parcele pod mladim žitom.

 

Leševi životinja i prikupljeni mamci predati su na analizu u Institut za veterinarstvo Novi Sad.

 

"Trovanje je jedan od najozbiljnijih negativnih uticaja na retke i ugrožene divlje životinjske vrste u Vojvodini i zbog toga je potrebno da se svi takvi slučajevi odmah prijave Zavodu i preduzmu mere da se spreče teže posledice i da se pronađu i kazne počinioci", apeluju u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

Zoltan Kovač, državni sekretar Madjarske, o Svetskoj izložbi lova u Budimpešti

Tokom Sajma lova LORIST u Novom Sadu, imali smo priliku da dobijemo kratak intervju od dr Zoltana Kovača, državnog sekretara u kabinetu premijera Madjarske Viktora Orbana. Da podsetimo da je Madjarska bila zemlja-partner u organizaciji ovogodišnjeg Sajma lova, i da je takodje Madjarska organzator i domaćin Svetske izložbe lova u Budimpešti 2021. godine.

Zahvaljujemo se gospodinu Tamašu Margesku, direktoru CIC, na pomoći oko dobijanja intervjua, kao i gospodinu Kovaču na odvojenom vremenu za kraći intervju, koji prenosimo u celosti:

Pitanje: Hvala Vam za ovaj kratki intervju u vezi sa Svetskom izložbom 2021. u Budimpešti. Kakva su vaša očekivanja u vezi izložbe? Ovo je prva takva izložba posle pola veka?

Odgovor: Tako je. Još od 1971. godine kada je u Budimpešti bila organizovana Svetska izložba nije organizovan dogadjaj sa tako velikim  spektrom  tema povezanih sa lovom. Mi smo se složili sa Svetskom medjunarodnom organizacijom da pored toga što organizujemo podsećanje na izložbu iz 1971. stavljajući ponovo lov u agendu u okolini Budimpešte kao izložbu iz sveta lova i prirodnjačku izložbu. Verujemo da, govoreći o lovu i o tradiciji, da su lovci kao ljudi povezani sa prirodom i održivim korišćenjem prirode na početku 21. veka. Dakle, u fokusu je održivost – želimo da kao prioritet  naglasimo zaštitu prirode u ovom delu sveta, posebno u očuvanju prirodnog okruženja. Želimo i imamo šta da pokažemo ne samo oko lovačke tradicije nego i o načinu kako koristimo prirodu.

Pitanje: Koliko država očekujete da se pojave na Svetskoj izložbi?

Odgovor: Za sada imamo najave da će oko 150 država biti prisutno, dok je 1971. godine bilo 52 zemlje. Cilj je bio da se nadmaši broj učesnika. Posebno smo zainteresovani i pozivamo susedne zemlje iz regiona, iz okruženja Madjarske da učestvuju u dogadjaju. Poseban cilj jeste specijalni poziv za te države na poboljšanje medjusobnih odnosa uključujući i lovstvo. To je ono što očekujemo i od Srbije.

Pitanje:  Kako Srbija kao država i lovci Srbije mogu da pomognu da Svetska izložba bude što bolja?

Odgovor: Verujem da je odgovor jednostavan. Očekujemo od Srbije kao i od drugih susednih zemalja da dodju na izložbu i da se predstave, da pokažu svoje atribute vezane za lov i očuvanje prirode, i da ih prikažu svetu.

Pitanje: Znamo da je Vlada Madjarske pripremila vrlo velik fond za organizaciju izložbe, i da je želja da Svetska izložba u Budimpešti bude najveća do sada u istoriji lovstva.

Odgovor: Zaista je tako. Cilj je pripremiti nešto posebno. Doterujemo postavku koja je bila za izložbu EXPO u Budimpešti, 1971. godine. Renoviranje kreće tokom oktobra. Do početka leta 2021. godine moći ćete da vidite kompletno pripremljenu novu i obnovljenu postavku. Ulažemo velike iznose novca na prostoru okoline Budimpešte i na jugozapadu naše zemlje. Svetska izložba lova će zaista biti nešto posebno, naročito za centralnoevropske zemlje, u pogledu odnosa prema prirodi i održivosti gazdovanja.

Pitanje: Postoje dva nivoa odnosa kada je lov na ovim prostorima u pitanju: jedan nivo je medjudržavni, a drugi je odnos izmedju lovačkih organizacija pojedinih zemalja. Koji kanal je u ovom momentu bolji za komunikaciju?

Odogovor: Mi smo mišljenja da su oba kanala komunikacije podjednako važna. Ovo je državna odgovornost i interes države koji predstavljam ovde, dok su naša Lovačka asocijacija u Madjarskoj, kao i lovačke organizacije susednih zemalja već počele da rade zajedno. Dakle, verujem da je značaj dogadaja kao lovačke izložbe doprineti da lovačke asocijacije blisko saradjuju, dok će Vlada Madjarske da im pomogne. Izložba je u organizaciji države, ali očekujemo da će sadržaj biti popunjen od strane lovačkih organizacija.

U komentaru bi smo samo rekli: pametnom čoveku dovoljno.

Razgovor vodio i preveo sa engleskog Ivan Matković.

Godišnjica izbora u LSS

Uskoro se navršava godina dana od izbora u LSS koji su ostali upamćeni po stavljanju tačke na mandat upisan crnim slovima u istoriji LSS, godina dana kako je ogromnom većinom glasova smenjen Dragan Šormaz i formirano novo rukovodstvo LSS.

Godišnjica je prilika da se pogleda šta je novo rukovodstvo uradilo, ali nećemo se baviti time, nekih rezultata jeste bilo, ali to neka drugi pišu. Mi ćemo reći šta nije uradjeno, a smatramo da je moralo  biti! Pre svega, uprkos javno datom obećanju novog predsednika Ćirkovića da će organi LSS (pre svega Sud časti) pokrenuti postupak protiv Šormaza, to se nije desilo. Nije se desilo i uprkos činjenici da je UO LSV u mandatu A. Milovančeva doneo zvaničnu odluku da podržava inicijativu poteklu sa Srbijalov portala za pokretanje postupka, o čemu je dopisom obavešten LSS. Zašto ništa nije uradjeno po tom pitanju? Zašto se LSS preko Suda časti nije zvanično i jasno na delu distancirao od pogubne politike koju je Šormaz vodio, i čije posledice LSS trpi i danas? To je pitanje za novog predsednika, a odgovora za sada, nakon godinu dana, nema. Obećanje može, nšta ne košta, a učinak?

Ali je zato novi predsednik Ćirković uspeo da maltene na samu godišnjicu svog mandata baci senku na dobre stvari, i da se nekim svojim postupcima zameri ljudima koji su ga do sada zdušno podržavali. Primetna nervoza i neodmerenost, pa i pojava doze bahatosti u reakcijama koje se pokazuju u poslednje vreme i greške koje se sve češće prave nisu nešto što bi bilo ko podržavao. Kao gorak šlag na tortu preds. Ćirković je, ne obaveštavajući nikog od članova uprave LSS, niti bilo koga iz Uprave za šume, niti bilo koji drugi faktor u lovstvu Srbije, praktično konspirativno otišao u posetu direktoru CIC Tamašu Margesku, na samo njemu znan način i bez poštovanja protokola koji je obavezan za tu vrstu sastanaka. O čemu je Ćirković išao da razgovara, sa kojom platformom, i na osnovu kojih i čijih zaključka i smernica, nije jasno. Jedino što je izvesno jeste da je upućeniji deo lovačke javnosti ostao šokiran kad se saznalo da Ćirković sedi na sastanku u kabinetu u CIC u Budimpešti. Da li je potrebno ponovo objašnjavati da je funkcija predsednika LSS po rangu 'prvi medju jednakima', a da se nipošto ne sme brkati sa inokosnom funkcijom direktora neke firme, kao što to može da nekom liči?

Pored toga, nedavni Sajam lova i ribolova u Novom Sadu je bio prilika da se LSS kao krovna organizacija predstavi, ali i da predstavi svoje članove – pokrajinske i regionalne saveze. Medjutim, na štandu LSS nije bilo ni naznake niti pomena o članovima LSS koji uvažavaju koncept ’Savez saveza’. O svemu se pitao samo jedan čovek, i samo jedan čovek je odlučivao sa kim će i o čemu će razgovarati, a za javnost relativno uspela izložba trofeja je za upućenije obilovala improvizacijama, samovoljama pojedinaca, i natezanjima. Na kraju se ispostavilo da je zahvaljući neznanju ili previdu Nacionalna izložba Lorist 2019. ostala neprijavljena u CIC (što je nedopustivo), a katalog izložbe nije još uradjen. Dakle, ozbiljan faul.

Mogli bi smo redjati još neke pozitivne i negativne strane prve godine post-Šormazovog perioda, ali osnovni utisak ostaje da je ogromna uložena energija, počev od Ćirkovića pa na dalje, dala nedovoljno dobre rezutate, dakle, rasula se na manje bitne stvari umesto da je koncentrisana na suštinske kapitalne izmene. Tu mislimo pre svega na rad na izmenama Zakona o oružju i Zakona o divljači i lovstvu - ta priča još nije gotova, a kada će biti, ne zna se. Takodje, još nije rešeno pitanje novog Statuta LSS, i nema naznaka da se nešto ozbiljno radi na tome, sve je u fazi preliminarnih iznošenja pojedinačnih želja. Tužno je konstatovati da LSS i bez Šormaza radi po Šormazovom statutu!

Do redovne godišnje Skupštine LSS ima još nekoliko meseci, i tada će biti prilika da delegati i članstvo kažu svoje. Nekih promena ima, ali da li su one dovoljne? Ubedjeni smo da nisu. Pri tom, sve je vidljivija loša osobina nekih ljudi da rade sami i na svoju ruku, da soliraju, ili još gore, da ne rade ništa, jer su tako valjda sigurni da neće pogrešiti.