Krčedin: Deda Raja, lovački staž  preko 70 godina!

Mesto Krčedin, pored Dunava u Sremu, je sedište istoimenog Lovačkog udruženja. Ono što izdvajaovo udruženje od drugih je verovatno najstariji lovac u Srbiji – Mrvoš Dragoljub, ili kako ga zvi znaju, popularni deda Raja, krepka starina od 95 godina, koji je i dan danas aktivan učesnik lovova! Sa lovačkim stažom dugim preko 70 godina, deda Raja predstavlja enciklopediju lovačkog znanja o divljači, ali isto tako svojim začudujujuće trezvenim, otvorenim i brzim razmišljanjem za njegove godine posle samo par rečenica pretvara sagovornika u pomnog slušaoca koji ne može a da ne iskaže respekt prema čoveku koji ima više godina staža nego što većina lovaca ima godina starosti. A da se ima šta čuti od deda Raje, bogme ima, uverili smo se u dužem neobaveznom razgovoru, ali i u formalnom razgovoru pred TV kamerom.

Moj prijatelj, kolega lovac Dejan Džakula, vlasnik nove TV i video produkcije ’NewNow media’, autor emisije ’Lov i još ponešto’, i ja smo imali čast i zadovoljstvo da se sretnemo, upoznamo i porazgovaramo sa deda Rajom. Razgovor je vodjen 6. decembra u lovačkom domu u Krčedinu. Pokušaću da prepričam meni najvažnije delove razgovora, koji je vodjen u formi intervjua.

Dakle, deda Raja je postao lovac daleke poratne 1948. godine, kada je napunio 24 godine, i radio kao radnik na kopanju sistema DTD kanala u Banatu, podno Vršačkih planina. Jednom prilikom su meštani i radnici imali priliku da gledaju kako vuk u po bela dana napada stado ovaca i odvlači jednu preklanu ovcu natrag u šumu; srećom u blizini se našao i lokalni poljočuvar, koji je na svom magarcu imao rasklopljenu lovačku pušku, pa je jašući magare sklopio pušku, napunio i uspeo da sustigne vuka i da ga odstreli sa sve ovcom u zubima, naočigled posmatrača! Taj dogadjaj je prelomio da se i deda Raja ’zapali’ za lov, i nije više bilo sile koja ga je mogla od lova odvojiti. Odmah po povratku u svoj Krčedin, učlanio se kao 26. po redu lovac u tadašnjem lovačkom društvu. Lovački ispit je deda položio 1954. godine, i tu diplomu sa ponosom pokazuje, a sa još većim ponosom, opravdano, pokazuje svoj karabin Mauser model 1924., 7,9 mm koji je napraviljen iste godine kad je deda Raja rodjen, dakle, 1924. u tadašnjoj Kraljevini, čiji žig karabin i nosi. Taj karabin je postao medju lisicama ’po zlu poznat’, jer upravo tu divljač deda, pored zeca, najviše voli da lovi, mada ni divlje svinje nisu bile poštedjene ubojitog zrna 7,9 mm. Samo Bog i Sv. Evstatije znaju koliko je zrna prošlo kroz tu cev, a deda Raja, u skladu sa sremačkim humorom, u šali kaže da je cev (žljebovi) toliko već potrošena da je to jedini karabin sa glatkim cevima, pa zrno posle opaljenja ide ravno kroz cev, izlazi poprečno, ali ipak pogadja!

Preturio je deda Raja u lovačkom stažu sve što može jedan prosečni lovac da zamisli, i više od toga, nagledao se promena raznih lovačkih rukovodstava, i dobrih i manje dobrih, počev na lokalu, u LU, pa sve do predsednika saveza. Na pitanje šta mu je najteže palo u lovačkom stažu, mudra starina odgovara filozofski, terajući slušaoca na razmišljanje: ’Nesloga i svadja! Najgore je kad se lovci posvadjaju, bez obzira šta je povod svadje. Samo sloga svaku kuću gradi, pa i lovačku; gde je nesloga, tu sreće nema!’. A na pitanje šta ga je najviše obradovalo u lovstvu, odgovori kratko i jezgrovito: ’Kad svi moji lovci imaju odstrel!’. Posle tih odgovora pomalo smešno deluju funkcionerska prepucavanja, ambicije sposobnih i manje sposobnih pojedinaca, filozofiranje u lovnoj politici i izmišljanje nekih nazovi propisa koji samo komplikuju život.

Preturio je deda Raja i nestašice, i teška vremena, i pamti kako su se dovijali da prave municiju za lovačke puške; detaljno objašnjava kako se lije olovo u dužno prepolovljenu trsku, pa se onda takav dugačak i tanak komad livenog olova seče nožem na sitne delove i trlja izmedju dve hrastove daske da bi dobio kakav-takav okrugliji oblik – džaba, kaže deda, koliko god mi trljali, kad opalimo to ’samo zviždi, mater mu...’! Čak su i kapisle prepunjavali! Ispucane ’Ževelo’ kapisle su punili mešavinom skinutom sa glave šibica i kresivom sastruganim sa kutije šibica, pa onda vrhove kapisli pažljivo ponovo zatvarali, prethodno izravnajući dno kapisle na mestu otiska udarne igle! Patrone su punili crnim barutom, pa ovaj krepki Sremac opet sa osmehom i uz psovku kaže da su posle opaljenja tih patrona morali da obilaze oblak dima da bi pošli da traže odstreljenu divljač! Kartonske patrone su zalivali na čepu sa ovčijim lojem, koji su topili, pa kad loj otvrdne i uz malo jače pertlanje patrone, puška se prilikom opaljenja rita kao divlja! Sa takvim patronama su gadjali i glinene golubove, pa se deda priseća jednog kolege kojem je rame bilo modro plavo, a desni obraz natečen od kundaka posle takmičenja! Šta je volja i želja, kad neko nešto voli onda ne pita za cenu! Za karabin je deda koristio Manlicher metak, uz male intervencije...

Bio je deda Raja dugo godina grupovodja, i dočekao je i ispratio pitaj Boga koliko lovaca početnika i iskusnih. Sve ih je nadživeo. Danas, sa kiselom grimasom, kaže da mladih ima sve manje u lovstvu, mada je on lično i na tom planu podmladjivanja dao svoj doprinos: zajedno sa njim love i njegov sin, i njegov unuk koji nosi dedino ime!

Pamti deda ’zlatna vremena’ kada je divljači bilo u izobilju, i kada su u Krčedin pedesetih godina dolazili oficiri autobusima da love. Kao profesionalni alas deda pamti i velike vode na Dunavu, kada su čamcima i rukama, a neretko i mrežama hvatali divljač i spasavali od davljenja, iznoseći ih na suvo. Pamti deda Raja i sa ponosom nam pokazuje sliku sa ulovom morune, koju je ulovio ’70. godina, i koja je bila teška 75 kg, duga 2,5 metra, i objašnjava da je to poslednji ulov morune uzvodno od Djerdapa, kada je hidrocentrala presekla put migracije ove ribe uzvodno. Pamti i svoje odstrele, ali nekih kapitalaca nije imao, medjutim, generacije i generacije lisica su susret sa deda Rajom platile glavom i repom, pamti lovačke radne akcije, iznošenje hrane za divljač... Koliko li je samo legala i odraslih druge divljači spaseno čišćenjem lisica iz lovišta? Mnogo, sigurno! Ko to može izračunati? Pamti deda Raja vremena kada u lovištu nije bilo ovoliko čeka kao danas, a divljači nikad manje...Pitam ga da li misli da je problem hemija u poljoprivredi, deda to potvrdjuje, i dodaje sa setoma da je nekad bilo idealno stanište uz jednu tablu kukuruza, tabla strnjike, pa remiza, pa tako redom.

Danas, sa tolikim godinama na ramenima, deda Raja i dalje lovi, mada ne gazi lovištem kao nekad. Svake godine, od uvodjenja lekarskog pregleda, ide na proveru zdravlja, i svaki put prodje pregled – zdravlje ga dobro služi, jedino na šta se malo žali jeste vid na levom oku, ali opet sa smeškom dodaje ’nema veze, ionako nišanim sa desnim’! Pitam dedu koji je recept za dugovečnost, vidim da pali cigaretu uredno, a bogme i potegne po koju, ali ne preterano – kaže deda da je verovatno zaslužna majka priroda u genima, ali i majka priroda u okruženju, jer je kao alas i kao lovac stalno u prirodi. Šali se i kaže da je Dunav lekovit, naročito zimi... Ja iskreno potvrdjujem, ima Dunava i u mojim venama, mladost mi je na Dunavu ostala, znam na šta deda cilja - to ne može da razume neko ko se bar jednom nije smrzao ili pokisao na obali Dunava, ili u čamcu, ili neko ko nije gledao kako Dunav menja boju.

Na kraju sam obećao deda Raji da će sledeći njegov intervju biti za 100. rodjendan, i dodam da će možda rukovodstva lovačkih saveza da mu dodele neko priznanje; deda Raja, veran sebi i svojim principima, samo odmahne rukom i odgovori pitanjem ’Šta će to meni?’! Poslednjom mojom rečenicom završavam ovaj razgovor koji mi je jedan od najdražih: ’Vi niste deda Raja, Vi ste deda Istorija!’.

Dobar pogled, deda Rajo, u zdravlju lovili!

Admin Tim Srbijalov portala se zahvaljuje deda Raji i njegovoj porodici na saradnji, upravi i stručnoj službi LU ’Krčedin’ na ustupljenom prostoru i vremenu, a posebnu zahvalnost dugujemo članu Srbijalov portala Evodiji iz Krčedina, koji je idejni pokretač ove lepe, do sada neispričane priče.

Galeriju slika možete pogledatiako kliknete na SAZNAJTE VIŠE

LSS: održana sednica Upravnog odbora, značajne odluke!

U petak, 06.12.2019. održana je u Beogradu sednica Upravnog odbora LSS, na kojoj je doneto nekoliko značajnih odluka, od kojih se posebno izdvaja odluka vezana za izmene Zakona o oružju i municiji. Dobro je da je rukovodstvo LSS prepoznalo raspoloženje lovaca u vezi hitne izmene rigidnog ZOM, i prakse koja u poslednje vreme sve više liči na proračunato razoružavanje vlasnika oružja, pre svega po onom zloglasnom 'diskrecionom pravu' policije koja pod obrazloženjem da 'procenjuje da neko može postati opasan po sebe ili druge' oduzima legalno oružje. Insistiranje države da vlasnik oružja mora imati 'opravdan razlog' za držanje oružja je takodje nonsens. Reakcija javnosti je sada dovela dotle da u nedostatku napretka, LSS izvrši pritisak da do promena na bolje dodje, a o čemu se radi, pročitajte u saopštenju.

Pozdravljamo ovaj potez javnog objavljivanja zaključaka UO LSS, i nadamo se da će to postati dobra praksa. Saopštenje LSS prenosimo u celosti u integralnom obliku (naglašeni delovi teksta su naša interevencija):

Verovali ili ne: Statutarna komisija LSV nenadležna za  Statut?!

Slučaj ’Barice’ se ne stišava još od izborne skupštine LSV u aprilu, kada je neregistrovano i pravno nepostojeće LD ’Barice’ omogućilo predsedniku Skupštine LSV da ih predstavlja i da glasa u njihovo ime. Pola godine pre toga, UO LSV je na svojoj sednici doneo odluku da takvo nepostojeće pravno lice primi u članstvo saveza. Pokrenut je i sudski spor, koji je u toku, po tužbi za poništaj tako donetih odluka Skupštine LSV na izborima.

Ovih dana se slučaj ’Barice’ ponovo aktuelizovao, nakon zahteva člana UO LSV Bogdana Aksića iz Bele Crkve, da se Komisija LSV za pravna i statutarna pitanja izjasni povodom statutarnosti prijema neregistrovanog  LD ’Barice’ u članstvo LSV. Navedena Komisija je već jednom bila zakazana pre par nedelja, ali je sastanak iz nekog razloga otkazan, da bi se konačno Komisija sastala i razmatrala prispeli zahtev. I šta se desilo?

Desilo se malo čudo, ’Gospa se nije javila’, ali je Komisija  kalkulantski i junački zabila glavu u pesak:  nakon rasprave  4 prisutna člana, glasanjem 3:1 doneta je odluka da se Komisija oglasi NENADLEŽNOM  za davanje mišljenja o statutarnosti odluke o prijemu LD Barice, i uputila podnosioca zahteva na parnični postupak pred nadležnim sudom! Dobro ste pročitali: Komisija za statutarna pitanja je sebe oglasila nenadležnom za davanje mišljenja o statutarnim pitanjima! Ovim do sada nezabeleženim postupkom većina članova Komisije je sebi obezbedila mesto u lovačkim anegdotama i pošalicama koje su već krenule, a usput i malo kupila vreme predsedniku LSV Novaku Andriću, koji  do sada nije dozvoljavao da se očigledna brljotina sa prijemom ’Barica’ i glasanjem na Skupštini nadje na dnevnom redu UO LSV; štaviše, preds. Andrić je pomalo izazivački sve zahteve za rasprava na UO presecao upućivanjem na sud, a kad je do suda i došlo, onda nikom nije bilo prijatno. Da se ’Vlasi ne dosete’, Komisija je u svojoj odluci navela da se oglasila po pitanju nekog ’LD Vojvodina-Barice’, iako takvo LD u vreme kada je prijem u LSV obavljen i u vreme glasanja na Skupštini LSV nije postojalo. Štaviše, na skupštinskoj punomoći delegatu jasno piše ’LD Barice’, a ne nešto drugo. Zašto se ovako radilo, razmislite sami, pametnome dosta.

Očito da će ovo pitanje kršenja Statuta uz još neke druge stvari biti ključno za dalju sudbinu rukovodstva LSV, pre svega aktuelnog predsednika, sa ili bez sudske odluke u sporu koji je u toku. Vrlo je moguće da će, ako ne pre, a ono na redovnoj godišnjoj Skupštini LSV biti vrlo burno, jer je bukvalno sudbina i budućnost saveza u pitanju.

Takodje saznajemo da je ovih dana, na inicijativu nekih agilnijih i sposobnijih članova UO LSV održan sastanak predsednika LSV Andrića sa predsednikom LU ’Sremac’ Ruma Milošem Beukovićem, na kojem je pokušano da se postigne vansudski dogovor, kako bi se sudski spor, mrcvarenje i maltretiranje ljudi-svedoka prekinulo, a LSV poštedeo daljih troškova i sudske blamaže. Medjutim, kako saznajemo, do dogovora nije došlo, a šta se tačno dešavalo i čijom 'zaslugom' dogovora nema, znaju najbolje akteri sastanka, njih petoro (uključujući sekretara LSV Kunovca). Po našim informacijama, preds. Andrić je bio u apsolutnoj manjini medju prisutnima. U ne baš veseloj situaciji u LSV, kada je pad broja lovaca-članova blizu 40%, i kada se dovodi u pitanje ekonomsko funkcionisanje saveza, kada, kao da se ništa ne dešava, više od dva meseca nema sednice UO LSV (da li se to neko boji gubitka većine na UO?), svaka tvrdoglavost, isključivost, sujeta, rad na svoju ruku i svojevrsno ’soliranje’ kojeg itekako ima neće ništa dobro doneti ni savezu ni rukovodstvu. Po našim saznanjima, izgleda da su toga sve svesniji i članovi UO LSV (otprilike polovina) koji su do sada podržavali Andrića.

Izgleda da je postala moda u LSV da se nikakve informacije ni o čemu zvanično ne objavljuju, uprkos zakonskoj i statutarnoj obavezi o javnosti rada. Potpuno je nejasno čemu tajanstvenost, kada se sve ionako vrlo brzo sazna, kao što se vidi i na ovom primeru. Da li je na delu logika 'što se manje zna, manje se kritikuje', ili je nešto drugo u pitanju, ne znamo. Znamo samo da prećutkivanje informacija vodi ka velikom riziku od pojave glasina koje mogu da nanesu mnogo veću štetu od pravovremenog i tačnog informisanja ma kako loše vesti bile.

Očekuje se dalji razvoj dogadjaja, a za LSV neka Bog i Sv. Evstatije budu u pomoći.

Smanjuju se takse za (pre)registraciju oružja

Posle nekoliko sastanaka radne grupe za izmenu Zakona o oružju i municiji, i posle uključivanja u radnu grupu lovačkih predstavnika iz LSS, neke stvari su počele polako da se menjaju u korist lovaca. Za početak, uvaženi su zahtevi civilnog sektora (LSS i NAOS) da se takse vezane za oružje svedu na prihvatljivu meru, pa je tako u skupštinsku proceduru otišao predlog radne grupe da se takse koje se naplaćuju praktično prepolove i svedu na meru u kojoj neće visinom odskakati od ostalih sličnih taksi koje se naplaćuju (klik na sliku uz tekst za uvećanje).

NAOS je svojevremeno, pre uključivanja LSS u radnu grupu, uputio dopis ministarstvu finansija za smanjenje taksi i ukidanje poreza na oružje. Kako smo već nešto ranije najavili u tekstovima o izmenama ZOM, izgleda da će pomaka biti. Koliko će duboke promene biti, i u čiju korist, ostaje da se vidi posle onog, rekli bi smo, vrlo nepromišljenog predloga MUP o dodatnom zaoštravanju odredbi ZOM, koji su lovački predstavnici na svu sreću oštro osporili. Zagovarali smo i zagovaramo stav da lovci i lovačke organizacije, streljačke organizacije, i udruženja vlasnika oružja kao što je NAOS  ne treba više da popuštaju i mole, nego da zahtevaju liberalizaciju i pojeftinjenje procedura oko oružja. Ne možemo a da ne pomenemo prethodnog predsednika LSS Šormaza koji je ne samo nemo gledao, nego kao poslanik i učestvovao u donošenju zloglasnog ZOM koji je svojim odredbama omogućio da jedan dobar broj lovaca ostane bez oružja, a lovačke organizacije bez dela članstva. Iskristalisala se potreba da se, ako ne ukine a ono barem dobrano ograniči po zlu čuveno 'diskreciono 'pravo' policije da nečiji zahtev za nabavku oružja odbije po svojoj proceni, ili da suspenduje već postojeće pravo na držanje oružja, opet pomoću metode 'procene'. Imamo utisak da će glavno težište borbe za izmenu ZOM biti vodjeno baš na tom polju 'diskrecionog prava', i mislimo da lovački predstavnici treba da insistiraju na ukidanju te mogućnosti, ili uvodjenju striktno preciznh odredbi koje neće vezati ruke policiji da reaguje preventivno. Dakle, ozbiljnost DA, ali nepotrebna rigidnost koja ostavlja prostor za zloupotrebe NE, nipošto. Najgore bi bilo da se 'diskreciono pravo' pokaže samo kao maska za nedovoljno dobar rad policije i pravosudja na edukaciji, preventivi, kvalifikaciji prekršaja zakona i kaznenoj politici.

Lovački savez Srbije je na svom sajtu objavio predlog izmena visina taksi koje su ušle u proceduru. Ceo dokument možete pogledati ako kliknete na link: http://www.lss.rs/vesti/pozitivan-pomak-smanjenje-administrativnih-taksi-za-registraciju-oruzja/

Moramo da pomenemo i da je, kako nezvanično saznajemo, na stolu razmatranje mogućnosti da se još jednom produži rok za 'preregistraciju' već registrovanog oružja. Takodje, moramo da kažemo da oni koji su već obavili 'preregistraciju' nemaju pravo da traže povraćaj razlike u visini taksi, jer su takse platili po tada važećim propisima.

Ostaje da lovačkim predstavnicima u radnoj grupi za izmenu ZOM poželimo, i da tražimo, da ne odustaju od opravdanih zahteva, oblikovanih u predlog izmena koje su izneli LSS i NAOS, pa ako treba i po cenu da lovci sakupe potreban broj potpisa da njihov predlog direktno udje u skupštinsku proceduru. Državni organi moraju da se zamisle pred cifrom od 80.000 nezadovoljnih lovaca, i još bar nekoliko puta više vlasnika oružja za ličnu bezbednost, kojima važeći ZOM zagorčava život i bavljenje lovom ili streljaštvom. Smanjenje taksi je samo jedna od neophodnih izmena.

Dopis NAOS upućen Ministarstvu finansija koji je inicirao rad na izmenama taksi možete pogledati ako kliknete na SAZNAJTE VIŠE.

Magazin Predator, novi broj, na kioscima

Najnoviji broj magazina Predator koji će se na kioscima pojaviti u petak 29.11., donosi nove aktuelne informacije, analize i vesti.

U ovom broju ističu se sledeće teme:

- Izmene Zakona o oružju i municiji - goruća tema lovaca Srbije - 'Od lošeg ka gorem'

- Aktuelna tema za ovo doba godine: lov divljih svinja

- Svetski kup za NKD ptičare: uspeh reprezentacije Srbije na svetskom prvenstvu

- Edukativni tekst o karabinskoj municiji - tipovi i oznake

- Herojski potez profesora-lovca u Velikoj Plani

- Kinologija: izveštaj sa CACIB Beograd

- Lov risa u SIbiru

- Medjunarodni skup sokolara u Bačkoj Palanci: sokolarstvo kao jedna od šansi

... i još dosta aktuelnih vesti koje će privući pažnju lovaca izmedju dva izlaska u lovište.

Potražite od petka svoj primerak magazina Predator na kioscima, po nepromenjenoj ceni od 99 dinara.