Uništavanje oduzetog oružja - 15.000 komada

Kako javlja televizija N1, danas je MUP uništio 15.000 komada oružja oduzetog u krivičnim prekršajnim i upravnim postupcima. Pod upravnim postupkom se podrazumeva i ova čuvena 'preregistracija' u kojoj su vlasnici oružja svedoci svojevrsnog razoružavanja, što dokazuje i ovaj broj uništenog oružja - 15.000 komada oružja je vrlo velik broj, koji može da znači da je više hiljada, ako ne i svih 10.000 ljudi ostalo bez oružja. Ova akcija uništenja takodje može da znači da su magacini MUP prepuni oduzetog oružja, ali isto tako prikazivanje uništenja može da služi za amortizovanje i demantovanje glasina i priča koje nisu dokazane o preprodaji oduzetog oružja.

Zanimljivo je da se na fotografijama oduzetog oružja uglavnom može videti lovačko oružje, pa čak i vazdušne puške, dok pažljivim pregledom nismo uočili ni jedan pištolj ili revolver.

Vest sa sajta TV N1 prenosimo u celosti:

MUP: Uništeno 15.000 komada oružja

"Do sada je uništeno više od 100.000 komada naoružanja. Danas je uništeno oko 15.000 komada oružja od čega je 14.000 Ministarstvo unutrašnjih poslova prikupilo u raznim postupcima - krivičnim, prekršajnim ili upravnim. Jedan deo je rashodovan u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Sve ovo ne bi bilo moguće bez saradnje sa partnerima, u prvom redu sa Evropskom unijom i UNDP“, rekao je Željko Veselinović, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za materijalno-finansijske poslove MUP.

Koordinator projekta Jelena Bujaković iz UNDP SEESAC istakla je značaj ovog događaja koji, kako je poručila, doprinosi aktivnostima koje Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi u skladu sa nacionalnom strategijom, kao i sa Mapom puta za kontrolu naoružanja na Zapadnom Balkanu od 2019. do 2024. godine, zaključuje se u saopštenju MUP dostavljenom medijima.

Izvor: http://rs.n1info.com/Vesti/a554917/MUP-Unisteno-15.000-komada-oruzja.html

Organizovana poseta sajmu lova u Budimpešti FEHOVA 2020

BUDIMPEŠTA SAJAM LOVA I RIBOLOVA 'FeHoVa' 13.02.2020.-16.02.2020.

Turistička agencija 'Adria putovanja' doo u saradnji sa 'Silver Hanter' doo organizuje četvorodnevnu posetu i obilazak Sajma lova FEHOVA u Budimpešti.

PROGRAM PUTOVANJA:

1.Dan(četvrtak)13.02.2020.: Polazak iz Niša u 19.30 h; iz Beograda u 23.00h. Iz Novog Sada u 00.30h( po potrebi stajanje radi prijema putnika u drugim gradovima duž autoputa). Noćna vožnja sa usputnim zadržavanjima radi odmora

2. dan (petak)14.02.2020.:-BUDIMPEŠTA Dolazak u Budimpeštu u jutarnjim časovima. Panoramsko upoznavanje grada: obilazak Trga heroja, Andraši bulevara, Bazilike Sv. Ištvana, Parlamenta, Ribarske tvrđave, Brda Sv. Gelerta, Citadele... Smeštaj u hotel oko 14h. Slobodno vreme. U večernjim časovima mogućnost organizovanja fakultativnog izleta –krstarenje Dunavom ispod poznatih prelepih budimpeštanskih mostova. Povratak u hotel. Noćenje.

3.dan (subota) 15.02.2020.: BUDIMPEŠTA –SENT ANDREJA –SAJAM LOVA I RIBOLOVA. Doručak. Napuštanje hotela do 10h. Odlazak do Sent Andreje. Po dolasku obilazak Sent Andreje: Trg Vuka Karadžica, Požarevačka crkva, rodna kuca Jaše Ignjatovica, Blagoveštanska crkva, Beogradska crkva. Nakon obilaska Sent Andreje odlazak do Expo centra u Budimpešti i prisustvo na Sajmu lova i ribolova.

Sajam lova i ribolova pod imenom FeHoVa se tradicionalno održava svake godine u Budimpešti, a ove godine će se u Expo centru predstaviti preko 2000 izlagača. Izložba traje od 13.02.2020.do 16.02.2020.godine. Boravak na Sajmu do 18h, pola sata kasnije polazak za Srbiju, noćna vožnja kroz Mađarsku i Srbiju sa usputnim pauzama radi odmora.

4.dan ( nedelja) 16.02.2020.-SRBIJA Dolazak u mesto polaska u ranim jutarnjim satima.

CENA ARANZMANA 85 eur po osobi (aranžman radjen na bazi minimuma od 50 plativih putnika)

NAČIN PLAĆANJA( po osobi): I rata10.01.2020. 40 eur; II rata 05.02.2020. 45 eur.

CENA ARANŽMANA OBUHVATA: vanlinijski prevoz autobusom (visokopodni ili dabldeker, audio, video opremljenosti) na relaciji prema programu putovanja; smeštaj u hotelu sa 3* uširem centru Budimpešte na bazi 1 noćenja sa doručkom u 1/2 i 1/2+1 sobama; panoramsko razgledanje Budimpešte i obilazak Sent Andreje po programu putovanja; odlazak do Sajma u Budimpešti ( bez ulaznice); troškove međunarodnog putnog -zdravstvenog osiguranja; usluge turističkog vodiča-pratioca; troškove organizacije i vođenja aranžmana.

CENA ARANŽMANA NE OBUHVATA: Vožnja brodom Dunavom 15€; ulaznice za Sajam lova i ribolova 3500 forinti (oko 10€); individualne troškove putnika.

Program je rađen na bazi minimum od 50 plativih putnika. U slučaju nedovoljnog broja putnika rok za otkaz aranžmana je 10 dana pre početka putovanja.

Informacije i rezervacije na telefon 063/8173 564, Nebojša.

LSS: otvoreno pismo Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću

U skladu sa zaključcima sa sednice UO LSS, a zbog nastale situacije u vezi izmena rigidnog Zakona o oružju i municiji i masovnog oduzimanja oružja u postupku preregistracije, predsednik LSS Bratislav Ćirković je na adresu Predsednika Srbije Aleksandra Vučića uputio otvoreno pismo, koje je objavljeno na sajtu LSS. Kopija ovog pisma je prosledjena i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, i rukovodiocu Radne grupe za izmenu ZOM.

U pismu su navedeni problemi koje je primena važećeg ZOM napravila u praksi, ali je i navedena mogućnost da lovci i lovačke organizacije, u skladu sa zakonskim mogućnostima, preduzmu korake kako bi lovački zahtevi i zahtevi drugih vlasnika oružja u Srbiji ušli u skupštinsku proceduru.

Pismo Predsedniku Republike objavljujemo u integralnom obliku:

'Поштовани  Предеседниче,

Слободан сам да Вам се обратим у име 80.000 ловаца Републике Србије.

Ловачки савез Србије, са традицијом дугом преко 120 година, представља најмасовнију и најодговорнију организацију невладиног сектора у Републици.  Поред тог уважени смо чланови Светске ловачке оранизације и Европске организације ловаца.  Преко својих удружења  газдујемо са 95% ловишта у Србији и представљамо  кровну јединицу ловства која заступа интересе ловаца.

Одредбе Закона о оружју и муницији директно погађају ловце и отежавају им могућност да се баве хобијем који воле и за који су издвојили време и новац, те самим тим ловци Србије представљају најзаинтересованију страну у процесу измена и допуна закона. Одлуком министра Др Небојше Стефановића,  Ловачки савез Србије има два представника у радној групи  за измену и допуну поменутог закона. На заседањима радне гупе дали смо своје предлоге , за које сматрамо да су врло реални, с обзиром  на то да су усклађени са осталим законима и директивама Европске Уније, као и да су усклађени са стратегијама Владе републике Србије.

 Како се рок за замену исправа веома приближио, а укупан број власника оружја који је ову процедуру завршио је мањи од 20%, сматрамо да је разлог за то што осим смањених такси нема никаквих битних корака ка усвајању измена. У вези са тим проблемом, молимо Вас да нас примите како бисмо још једном изнели своје предлоге и захтеве. Жеља нам је да у најкраћем року,  у конструктивној атмосфери, заједнички решимо проблеме ловаца и  власника оружја, а наравно у складу са безбедоносном политиком, реалном ситуацијом и страгегијом дигитализације администрације, поштујући културу и традицију лова у Србији. Треба узети у обзир да ловци представљају битан фактор у екосистему и да драстично смањење броја ловаца дирекно утиче на отежано газдовање удружења не само у економском, већ и у еколошком смислу.

 Морам да напоменем да је Управни одбор Ловачког савеза Србије донео одлуку да Вас обавести да ћемо , уколико се ситуација не промени, бити приморани да покренемо сакупљање 100.000 потписа за уврштавање Закона о изменама и допунама Закона о оружју и  муницији у дневни ред Народне скупштине. Надамо се да ћемо до 25.12.2019. добити јасна и прецизна уверавања да ће закон у најкраћем року бити усвојен и измењен, и на обострано задовољство решити овај велики проблем најмасовније огранизације у нашој земљи.

С поштовањем.

Председник Ловачког савеза Србије

Братислав Ћиркoвић с.р.'

Izvor: www.lss.rs

Krčedin: Deda Raja, lovački staž  preko 70 godina!

Mesto Krčedin, pored Dunava u Sremu, je sedište istoimenog Lovačkog udruženja. Ono što izdvajaovo udruženje od drugih je verovatno najstariji lovac u Srbiji – Mrvoš Dragoljub, ili kako ga zvi znaju, popularni deda Raja, krepka starina od 95 godina, koji je i dan danas aktivan učesnik lovova! Sa lovačkim stažom dugim preko 70 godina, deda Raja predstavlja enciklopediju lovačkog znanja o divljači, ali isto tako svojim začudujujuće trezvenim, otvorenim i brzim razmišljanjem za njegove godine posle samo par rečenica pretvara sagovornika u pomnog slušaoca koji ne može a da ne iskaže respekt prema čoveku koji ima više godina staža nego što većina lovaca ima godina starosti. A da se ima šta čuti od deda Raje, bogme ima, uverili smo se u dužem neobaveznom razgovoru, ali i u formalnom razgovoru pred TV kamerom.

Moj prijatelj, kolega lovac Dejan Džakula, vlasnik nove TV i video produkcije ’NewNow media’, autor emisije ’Lov i još ponešto’, i ja smo imali čast i zadovoljstvo da se sretnemo, upoznamo i porazgovaramo sa deda Rajom. Razgovor je vodjen 6. decembra u lovačkom domu u Krčedinu. Pokušaću da prepričam meni najvažnije delove razgovora, koji je vodjen u formi intervjua.

Dakle, deda Raja je postao lovac daleke poratne 1948. godine, kada je napunio 24 godine, i radio kao radnik na kopanju sistema DTD kanala u Banatu, podno Vršačkih planina. Jednom prilikom su meštani i radnici imali priliku da gledaju kako vuk u po bela dana napada stado ovaca i odvlači jednu preklanu ovcu natrag u šumu; srećom u blizini se našao i lokalni poljočuvar, koji je na svom magarcu imao rasklopljenu lovačku pušku, pa je jašući magare sklopio pušku, napunio i uspeo da sustigne vuka i da ga odstreli sa sve ovcom u zubima, naočigled posmatrača! Taj dogadjaj je prelomio da se i deda Raja ’zapali’ za lov, i nije više bilo sile koja ga je mogla od lova odvojiti. Odmah po povratku u svoj Krčedin, učlanio se kao 26. po redu lovac u tadašnjem lovačkom društvu. Lovački ispit je deda položio 1954. godine, i tu diplomu sa ponosom pokazuje, a sa još većim ponosom, opravdano, pokazuje svoj karabin Mauser model 1924., 7,9 mm koji je napraviljen iste godine kad je deda Raja rodjen, dakle, 1924. u tadašnjoj Kraljevini, čiji žig karabin i nosi. Taj karabin je postao medju lisicama ’po zlu poznat’, jer upravo tu divljač deda, pored zeca, najviše voli da lovi, mada ni divlje svinje nisu bile poštedjene ubojitog zrna 7,9 mm. Samo Bog i Sv. Evstatije znaju koliko je zrna prošlo kroz tu cev, a deda Raja, u skladu sa sremačkim humorom, u šali kaže da je cev (žljebovi) toliko već potrošena da je to jedini karabin sa glatkim cevima, pa zrno posle opaljenja ide ravno kroz cev, izlazi poprečno, ali ipak pogadja!

Preturio je deda Raja u lovačkom stažu sve što može jedan prosečni lovac da zamisli, i više od toga, nagledao se promena raznih lovačkih rukovodstava, i dobrih i manje dobrih, počev na lokalu, u LU, pa sve do predsednika saveza. Na pitanje šta mu je najteže palo u lovačkom stažu, mudra starina odgovara filozofski, terajući slušaoca na razmišljanje: ’Nesloga i svadja! Najgore je kad se lovci posvadjaju, bez obzira šta je povod svadje. Samo sloga svaku kuću gradi, pa i lovačku; gde je nesloga, tu sreće nema!’. A na pitanje šta ga je najviše obradovalo u lovstvu, odgovori kratko i jezgrovito: ’Kad svi moji lovci imaju odstrel!’. Posle tih odgovora pomalo smešno deluju funkcionerska prepucavanja, ambicije sposobnih i manje sposobnih pojedinaca, filozofiranje u lovnoj politici i izmišljanje nekih nazovi propisa koji samo komplikuju život.

Preturio je deda Raja i nestašice, i teška vremena, i pamti kako su se dovijali da prave municiju za lovačke puške; detaljno objašnjava kako se lije olovo u dužno prepolovljenu trsku, pa se onda takav dugačak i tanak komad livenog olova seče nožem na sitne delove i trlja izmedju dve hrastove daske da bi dobio kakav-takav okrugliji oblik – džaba, kaže deda, koliko god mi trljali, kad opalimo to ’samo zviždi, mater mu...’! Čak su i kapisle prepunjavali! Ispucane ’Ževelo’ kapisle su punili mešavinom skinutom sa glave šibica i kresivom sastruganim sa kutije šibica, pa onda vrhove kapisli pažljivo ponovo zatvarali, prethodno izravnajući dno kapisle na mestu otiska udarne igle! Patrone su punili crnim barutom, pa ovaj krepki Sremac opet sa osmehom i uz psovku kaže da su posle opaljenja tih patrona morali da obilaze oblak dima da bi pošli da traže odstreljenu divljač! Kartonske patrone su zalivali na čepu sa ovčijim lojem, koji su topili, pa kad loj otvrdne i uz malo jače pertlanje patrone, puška se prilikom opaljenja rita kao divlja! Sa takvim patronama su gadjali i glinene golubove, pa se deda priseća jednog kolege kojem je rame bilo modro plavo, a desni obraz natečen od kundaka posle takmičenja! Šta je volja i želja, kad neko nešto voli onda ne pita za cenu! Za karabin je deda koristio Manlicher metak, uz male intervencije...

Bio je deda Raja dugo godina grupovodja, i dočekao je i ispratio pitaj Boga koliko lovaca početnika i iskusnih. Sve ih je nadživeo. Danas, sa kiselom grimasom, kaže da mladih ima sve manje u lovstvu, mada je on lično i na tom planu podmladjivanja dao svoj doprinos: zajedno sa njim love i njegov sin, i njegov unuk koji nosi dedino ime!

Pamti deda ’zlatna vremena’ kada je divljači bilo u izobilju, i kada su u Krčedin pedesetih godina dolazili oficiri autobusima da love. Kao profesionalni alas deda pamti i velike vode na Dunavu, kada su čamcima i rukama, a neretko i mrežama hvatali divljač i spasavali od davljenja, iznoseći ih na suvo. Pamti deda Raja i sa ponosom nam pokazuje sliku sa ulovom morune, koju je ulovio ’70. godina, i koja je bila teška 75 kg, duga 2,5 metra, i objašnjava da je to poslednji ulov morune uzvodno od Djerdapa, kada je hidrocentrala presekla put migracije ove ribe uzvodno. Pamti i svoje odstrele, ali nekih kapitalaca nije imao, medjutim, generacije i generacije lisica su susret sa deda Rajom platile glavom i repom, pamti lovačke radne akcije, iznošenje hrane za divljač... Koliko li je samo legala i odraslih druge divljači spaseno čišćenjem lisica iz lovišta? Mnogo, sigurno! Ko to može izračunati? Pamti deda Raja vremena kada u lovištu nije bilo ovoliko čeka kao danas, a divljači nikad manje...Pitam ga da li misli da je problem hemija u poljoprivredi, deda to potvrdjuje, i dodaje sa setoma da je nekad bilo idealno stanište uz jednu tablu kukuruza, tabla strnjike, pa remiza, pa tako redom.

Danas, sa tolikim godinama na ramenima, deda Raja i dalje lovi, mada ne gazi lovištem kao nekad. Svake godine, od uvodjenja lekarskog pregleda, ide na proveru zdravlja, i svaki put prodje pregled – zdravlje ga dobro služi, jedino na šta se malo žali jeste vid na levom oku, ali opet sa smeškom dodaje ’nema veze, ionako nišanim sa desnim’! Pitam dedu koji je recept za dugovečnost, vidim da pali cigaretu uredno, a bogme i potegne po koju, ali ne preterano – kaže deda da je verovatno zaslužna majka priroda u genima, ali i majka priroda u okruženju, jer je kao alas i kao lovac stalno u prirodi. Šali se i kaže da je Dunav lekovit, naročito zimi... Ja iskreno potvrdjujem, ima Dunava i u mojim venama, mladost mi je na Dunavu ostala, znam na šta deda cilja - to ne može da razume neko ko se bar jednom nije smrzao ili pokisao na obali Dunava, ili u čamcu, ili neko ko nije gledao kako Dunav menja boju.

Na kraju sam obećao deda Raji da će sledeći njegov intervju biti za 100. rodjendan, i dodam da će možda rukovodstva lovačkih saveza da mu dodele neko priznanje; deda Raja, veran sebi i svojim principima, samo odmahne rukom i odgovori pitanjem ’Šta će to meni?’! Poslednjom mojom rečenicom završavam ovaj razgovor koji mi je jedan od najdražih: ’Vi niste deda Raja, Vi ste deda Istorija!’.

Dobar pogled, deda Rajo, u zdravlju lovili!

Admin Tim Srbijalov portala se zahvaljuje deda Raji i njegovoj porodici na saradnji, upravi i stručnoj službi LU ’Krčedin’ na ustupljenom prostoru i vremenu, a posebnu zahvalnost dugujemo članu Srbijalov portala Evodiji iz Krčedina, koji je idejni pokretač ove lepe, do sada neispričane priče.

Galeriju slika možete pogledatiako kliknete na SAZNAJTE VIŠE

LSS: održana sednica Upravnog odbora, značajne odluke!

U petak, 06.12.2019. održana je u Beogradu sednica Upravnog odbora LSS, na kojoj je doneto nekoliko značajnih odluka, od kojih se posebno izdvaja odluka vezana za izmene Zakona o oružju i municiji. Dobro je da je rukovodstvo LSS prepoznalo raspoloženje lovaca u vezi hitne izmene rigidnog ZOM, i prakse koja u poslednje vreme sve više liči na proračunato razoružavanje vlasnika oružja, pre svega po onom zloglasnom 'diskrecionom pravu' policije koja pod obrazloženjem da 'procenjuje da neko može postati opasan po sebe ili druge' oduzima legalno oružje. Insistiranje države da vlasnik oružja mora imati 'opravdan razlog' za držanje oružja je takodje nonsens. Reakcija javnosti je sada dovela dotle da u nedostatku napretka, LSS izvrši pritisak da do promena na bolje dodje, a o čemu se radi, pročitajte u saopštenju.

Pozdravljamo ovaj potez javnog objavljivanja zaključaka UO LSS, i nadamo se da će to postati dobra praksa. Saopštenje LSS prenosimo u celosti u integralnom obliku (naglašeni delovi teksta su naša interevencija):