Vanredna skupština LSV: Odlučili da ne odlučuju! 

Nedostižna dvotrećinska većina za izmenu Statuta LSV, rasprava i odlučivanje o svim pitanjima odloženo

U Novom Sadu je 25.11. održana vanredna sednica skupštine Lovačkog saveza Vojvodine. Kako je bilo predvijdeno dnevnim redom, na ovoj sednici je trebalo da se raspravlja i odlučuje o veoma važnim pitanjima, pre svega o predlogu izmena Statuta LSV i o daljoj sudbini ćerke firme 'Vojvodjanski lovac' doo.

Na samom početku Skupštini saveza se obratio predsednik LSV Aleksandar Milovančev, koji je u kratkim crtama izvestio delegate o aktivnostima u prethodnom periodu, sa posebnim akcentom na formiranje i rad Radne grupe za izmenu zakona o divljači i lovstvu,  pre svega oko pitanja lovnih karata, zatim oko položaja LSV u medjunarodnim organizacijama gde će vojvodjanski savez tražiti da i dalje zadrži svoju autonomiju, a kao posebno zanimljiv detalj figurira zalaganje Milovančeva da u zakonska rešenja udje diskutabilan predlog da niko ko nije član saveza ne može biti korisnik lovišta!? Da li će to tako i biti, imajući u vidu zagarantovanu slobodu udruživanja, videće se. Na poziv upućen od strane predsednika LSV da iznesu svoje predloge oko zakonskih rešenja prisutni delegati se nisu odazvali, osim jednog koji je govorio o potrebi da se putevi, groblja i druge nelovne površine izuzmu iz lovišta. Takodje je predsednik LSV izneo informaciju da će budžetski fondovi za razvoj lovstva opstati samo još jednu godinu, što je i bilo predmet glasina u lovačkoj javnosti, a izneo je i svoju reakciju na pojavu razočaravujeće malog broja delegata u sali.

Zatim je usledilo formiranje verifikacione komisije koja je pregledom dokumentacije ustanovila da je prisutno 53 člana Skupštine LSV od ukupno 94, i da je 6 punomoći delegata nevažeće, jer nisu overena pečatom LU. Posebna zanimljivost je da ni punomoć Ferenca Irmenjija, nekadašnjeg predsednika Skupštine LSV, nije bila uredna! Verifikaciona komisija je konstatovala da postoji kvorum za početak rada Skupštine, ali da ne postoji dvotrećinski kvorum (predvidjen važećim Statutom) potreban za odlučivanje o izmenama Statuta!

Posle izveštaja Verifikacione komisije, predsedavajući Skupštine LSV Dragan Gutić je sa dnevnog reda skinuo tačku zbog koje je vanredna Skupština i sazvana odlažući je za neko drugo zasedanje, za koje nije rečeno kada će biti sazvano. To je uradjeno uprkos zahtevu delegata da se barem raspravlja o predlogu novog Statuta, a da samo odlučivanje bude odloženo!

Slična situacija se ponovila kada je odlučivano o sudbini ćerke firme saveza, 'Vojvodjanski lovac ' doo. Bilo je podeljenih mišljenja i diskusija; ex predsednik LSV Milan Pažin se zalagao za gašenje firme uz povratak poslova i zaposlenih u savez, imajući u vidu da 'Vojvodjanski lovac' loše posluje, i povlačeći paralelu sa ugašenom firmom 'Jelen' doo koju je osnovao LSS a koja je poslovala pozitivno; član UO LSV Mirko Latinović je izneo podatak da firma duguje savezu iznos od oko 1,8 miliona, ali da ima i nenaplaćenih potraživanja za koja ima očekivanja da će se naplatiti i tako možda regulisati dug firme prema savezu. Direktor firme Milenko Zeremski je predlagao da se sa odlukom o sudbini 'Vojvodjanskog Lovca' sačeka do donošenja novih propisa, u čemu ga je podržao i predsednik LSV Milovančev. Zamenik predsednika LSV Miloš Beuković je po ovom pitanju svoje izlaganje započeo rečima da oseća ličnu moralnu odgovornost za formiranje i rad ćerke firme, ali da je moralo tako biti uradjeno po važećem Zakonu, iznevši pri tom tri moguće varijante za dalju sudbinu firme. Skupština je, tako da kažemo, odlučila da ne odlučuje ovaj put o Vojvodjanskom lovcu, što je već drugi put da se odluka o tom pitanju odlaže – slično je uradjeno i na redovnoj prolećnoj Skupštini LSV.

O tački dnevnog reda vezano za informisanje lovaca, iznošeni su razni predlozi. Bilo je predloga da se ponovo uvede glasilo saveza koje bi bilo na teret članskog doprinosa, ili pak izdavanje neke vrste informatora. Konstatovano je da je oficijelni sajt saveza loše ažuriran, a samim tim i loše posećen – dodajemo da niko ne ide na sajtove na kojima nema ničega, ili slabo čega ima. I po ovom pitanju zaključak skupštine je da se iznalaženje rešenja odloži do sledećeg zasedanja, a da se u medjuvremenu sa pokrajinskim organima vidi mogućnost dobijanja sredstava za angažovanje jednog lica koje bi održavalo i ažuriralo sajt saveza. Cela priča oko informisanja se svodi na pitanje para, a očito je da para nema dovoljno, čim se razmišlja o eksternim izvorima. U okviru ove tačke dnevnog reda kao informaciju je predsednik LSV Miovančev izneo da je imao svojevrstan duel sa ministrom ekologije Goranom Trivanom, najavivši pri tom ulazak u žestok klinč sa samozvanim zaštitarima koji upadaju u lovišta bez najave, rizikujući bezbednost lova.

Do izvesnog 'varničenja' i malo živosti u radu Skupštine LSV došlo je pod tačkom 'Razno', o temi organizacije seminara za CIC licence u Horgošu, i medjunarodne izložbe trofeja pod patronatom CIC na sajmu LORIST, koju je svojim istupom pokrenuo zamenik predsednika LSV Miloš Beuković. Postavilo se pitanje ko je organizator toga: da li LSV kao član CIC, ili pojedinci. Predsednik LSV Milovančev je tvrdio da UO LSV nije upoznat sa tim potezom, dok je zamenik predsednika Beuković apostrofirao da je u odgovoru CIC na pismo Dragana Šormaza, predsednika LSS, kao organizator naveden LSV. Ovim je otvorena serija pitanja, odgovora i replika sa više učesnika, pa se u jednom momentu postavilo pitanje da li je bilo zloupotrebe pečata LSV. Skupština je naložila UO LSV da ispita sve navode oko seminara CIC i izložbe, i da se ustanovi šta je radjeno i ko je radio. Na kraju ove diskusije predsednik Milovančev je izneo informaciju da će LSS, nakon što je brzopotezno uplatio članarinu, tražiti od CIC da organizuje novi seminar za 15 ljudi za licencu CIC, od kojih će 5 biti iz Vojvodine.

I pored naznake zamenika predsednika Beukovića, nije bilo reakcija na izostanak govora o nastupajućem jubileju 95 godina osnivanja LSV, što ostavlja gorak ukus - kako mi današnji poštujemo i pominjemo svoje prethodnike, tako će jednog dana isto tako nas poštovati i pominjati oni koji budu došli posle nas.

Rezime skupštine je da ostaje naš utisak da LSV gubi kompas, da nema jedinstva oko mišljenja kako i šta dalje, da se luta sa rešenjima i da polako na površinu izbijaju svi godinama gomilani a nerešavani problemi, zablude i greške. Delegatima kao da nije jasno šta to rukovodstvo saveza sada očekuje od njih i u kom pravcu ide, ali je svima jasno da je dogorelo do nokata. Pominjana je ovaj put i slab fond divljači, pominjana sa velika davanja lovačkih organizaija, pominjan je i već ozloglašeni Zakon o oružju i prateći pravilnici, pominjana su i dalje nerešena pitanja oko naknade šteta od divljači i na divljači itd. Sve u svemu, puno stvari je dotaknuto, ali ni jedna stvar nije rešena, sve je ostalo na pojedinačnim istupima i konstatacijama, dok je ćutljiva i verovatno neupućena većina nemo posmatrala i dizala glasačke listiće. Dajemo sebi slobodu da niko nije bio preterano iznenadjen izostankom kvoruma za odlučivanje, a možda bi imalo osnove da se kaže kako ovakav razvoj dogadjaja može da se posmatra i kao kupovina vremena i premošćavanje nezadovoljstva medju članicama saveza, jer je sve vreme u vazduhu visilo pitanje šta će nam doneti nova zakonska rešenja o lovstvu.

Kao jedina dobra stvar se može navesti da nije bilo nekadašnjih skupštinskih hvalospeva i farbanja u ružičasto; trenutak otrežnjenja i suočavanja sa stvarnošću se očito bliži mnogo brže nego što su neki očekivali, sa neizvesnom budućnosti vezano za dalje osipanje članstva saveza koje je za svega nekoliko godina beleži pad od 50%, pa tako danas LSV ima manje članova lovaca nego što ih je imao 1960. godine, pre više od pola veka!

IN MEMORIAM

Nenad Radaković - Nenadx, administrator Srbijalov portala

Ovih dana se navršila tačno jedna godina od kada nas je iznenada i prerano napustio jedan od osnivača i administrator Srbijalov portala, Nenad Radaković, alias Nenadx.

Veliki čovek, sa ogromnim znanjem iz lovstva, praktičar ali i čovek sa specifičnim pristupom i filozofijom o lovstvu, čovek sa posebnim dubokim shvatanjem uloge lovstva i odnosa ljudi sa prirodom koju je obožavao, čovek umetnik i svojevrsni dokumentarista lovstva od '90. godina pa do današnjih dana.

Njegovim preranim odlaskom nastala je praznina u Admin timu Srbijalov portala. Nedostaje nam Nenadova smirenost, znanje, širina pogleda, tematski upisi i dubokoumni razgovori o lovstvu i svemu što lovstvo prati. Ostala je nedovršena knjiga koju je pripremao, i neostvarene neke ideje koje je lansirao. Ostaju mladjim naraštajima lovaca na Srbijalov portalu tekstovi koje je pisao kao svedočenje o potencijalu jednog čoveka koji nije stigao, na žalost, do kraja da iskaže. Otišao je, to znamo mi koji smo ga poznavali, ozlojedjen i povredjen dešavanjima u lovstvu koje je toliko voleo i za koje se borio. Bez njega Srbijalov portal verovatno ne bi bio ovo što je danas.

SLAVA MU!

U znak sećanja na našeg kolegu Nenada Radakovića - Nenadax, objavljujemo jedan kratak autorski film u kojem je Nenad bio scenarista, zajedno sa svojim sinom Brankom. Film je napravljen krajem 2013. godine, i nosi naziv 'NADA ZA VUKA' (Hope for the wolf).

Film scenariste oca i sina Radakovića možete pogledati klikom na link: https://youtu.be/7-YBi2NPGPU

Lovačke priče - što je mnogo, mnogo je!

Kako javlja Tanjug, a prenosi novosadski Radio 021, u Rusiji je jedan lovac napravio gest koji može da udje u sve lovačke priče za uveseljavanje ne samo lovaca nego i šire publike. Pročitajte!

Lovac tvrdi da mu je medved ukrao puške

Opasni multilokularni ehinokokus u Srbiji!

Od pre nekoliko godina u Srbiji se kod divljih životinja pojavio vrlo opasan tip ehinokokusa, multilokularni ehinokokus, koji je prenosiv na čoveka, tako da lovci moraju sada da vode računa o još jednom riziku tokom lova, naročito u jesen i zimu, doba godine u kojima je lov najintenzivniji. Da bi smo što bolje informisali lovce o čemu se radi, na molbu Srbijalov portala i magazina Predator, kratak intervju sa vrlo korisnim objašnjenjima nam je dao prof. dr. Dušan Lalošević, direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu. Treba napomenuti da novosadski Pasterov zavod obradjuje podatke iz AP Vojvodine.

Profesore Laloševiću, opišite nam kratko šta je to multilokularni ehinokokus?

- Multilokularni ehinokok je mala pantljičara, slična običnom ehinokoku, dužine 2-3 milimetra, koja živi u tankom crevu lisice, šakala i drugih divljih karnivora (mesoždera). Slično drugim pantljičarama, ima glavicu sa priborom za fiksiranje na sluzokožu creva, i svega oko 3 članka, od kojih je poslednji pun jaja. Jaja fekalijama izbacuju lisice, šakali i drugi stalni domaćini, i ona su odmah zarazna za prelazne domaćine. Kao i druge pantljičare, multilokularni ehinokok ima ciklus razvoja koji zahteva prelazne domaćine, to su poljski glodari, u kojima se razvijaju larveni oblici, ciste. Kod običnog, psećeg ehinokoka ciste se nalaze na jetri i drugim organima ovce, goveda, svinje. Unutar cisti razvije se ogroman broj glavica budućih pantljičara, koje nastavljaju razvoj ako ih pojede pas, a kod multilokularnog ehinokoka lisica, šakal idr. Čovek je za obe vrste ehinokoka slučajni prelazni domaćin, u kome se razvijaju ciste.

Način prenošenja zaraze ovim tipom ehinokokusa?

- Jaja koja izlučuju stalni domaćini dolaze u zemljište, gde mogu sa opstanu neko vreme, a dospeju i u površinske vode. Glodari koji žive u zemlji na istoj teritoriji sa zaraženim lisicama, lako se inficiraju, na njihovoj jetri razviju se ciste, a kada ih lisica pojede, ciklus se nastavlja. Čovek se zarazi u direktnom ili indirektnom kontaktu s lisicama, koje mogu imati jaja i na svojoj dlaci. Običan pseći ehinokok prenosi se na čoveka direktnim kontaktom sa psima. Psa međutim, zarazi sam čovek pri nehigijenskom klanju, kada ciste – vodene mehurove sa jetre ovce ili svinje baci psima. Iako je prevencija običnog psećeg ehinokoka tako jednostavna, samo treba sprečiti zarazu psa, kod nas se ova bolest uporno održava, ne samo na selu već i po gradovima, sa desetinama obolelih ljudi godišnje, a i sa retkim smrtonosnim ishodom.

Koje vrste životinja su najčešći prenosioci ovog tipa ehinokokusa?

- Stalni domaćini multilokularnog ehinokoka su lisice, šakali, a retko i vuk, pas, mačka. Stalni domaćini su direktno zarazni za čoveka putem nehigijenskog kontakta. Prelazni domačini su zarazni jedino za stalne domaćine a ne i za čoveka.

Koje su rizične rizične grupe ljudi?

- Ljudi koji se nalaze u prirodi, u prvom redu lovci, izloženi su direktnom ili indirektnom kontaktu preko zemlje ili vode, sa lisicama i drugim stalnim domaćinima. Takođe i zemljoradnici a naročito stanovnici salaša, gde je moguće da se preko glodara multilokularni ehinokok prenese na pse ili mačke, izloženi su zarazi u kontaktu sa svojim psima.

Da li divlje svinje mogu biti prenosice zaraze na čoveka?

Divlje svinje nisu za čoveka prenosioci ni multilokularnog niti običnog ehinokoka. Ciste koje se mogu naći na jetri divljih svinja zarazne su samo za glavne domaćine, karnivore (mesoždere), dakle kod nas najviše na šakala i lisicu. Danas je informisanje lovaca o obaveznom pregledu mesa divljih svinja na trihinelu učinilo ovaj lov zdravstveno bezbednim.

Gde je poreklo parazita, žarišta do sada otkrivena, i pravci širenja zaraze?

- Multilokularni ehinokok je odavno poznat na severu Evrope. Parazita je na jetri čoveka prepoznao čuveni nemački patolog u 19. veku, Rudolf Firhof. Sa migracijom lisica, parazit se širi na nove teritorije, a tada dolazi i do pojedinačnih infekcija neopreznih ljudi. U Evropi danas se sprovodi vakcinacija lisica protiv besnila, koja je i kod nas dovela do jako velikog smanjenja slučajeva besnila, a jedna od posledica je porast populacije lisica, jer nema besnila koje ih je ranije desetkovalo približno svake pete godine. Sa porastom populacije lisica šire se i njihovi paraziti, a remeti se i ekološka ravnoteža u lovišu, tako da poslednjih godina ima malo zečeva i druge plemenite divljači. Prvi nalaz multilokularnog ehinokoka u Srbiji opisao je naš poznati biolog i zaštitar prirode Duško Ćirović, na jetri kod jednog dabra iz Zasavice 2012. godine. Kako su ovi dabrovi uvezeni iz Nemačke, gde je poznato da ima multilokularnog ehinokoka, ostala je dilema da li je ovaj dabar uvezen već inficiran ili je inficiran kod nas. Ekipa Pasterovog zavoda, u kojoj je najviše bio angažovan mladi biolog Milan Miljević, kod lisica i šakala je specijalno tražila multilokularni ehinokok i dokazala žarište infekcije u Sremu. U Bačkoj i Banatu nađeni su samo pojedinačni slučajevi kod lisica, dok je u Sremu veliki procenat inficiran (pogledati mapu uz tekst, klik na mapu za uvećanje). Ovaj nalaz objavili smo 2016. godine u jednom evropskom časopisu za istraživanje divljači. Kod ljudi u Srbiji još nije zabeležena infekcija multilokularnim ehinokokom.

Koji su simptomi zaraze kod čoveka?

- Detaljni tok bolesti opisao je još Rudolf Firhof kao pojavu mnogobrojnih malih koloidnih cisti na jetri čoveka, sličnih koloidnom karcinomu, kao i njihovu sklonost da se šire po organizmu. Infekcija se razvija podmuklo, dugo bez simptoma, a kada se simptomi jave, prvo u vidu bola u stomaku, parazitske ciste su se obično već toliko proširile da je pacijent inoperabilan. Samo na vreme preduzeta operacija može trajno izlečiti obolelog. Ako operacija nije moguća, daju se lekovi, čije delovanje nije potpuno efikasno, a njihova toksičnost može biti značajna kod dugotrajne primene.

Koja je preventiva, naročito za lovce, kako u lovištu tako i kasnije prilikom obrade odstreljene divljači?
- Glavna preventivna mera je informisanje ljudi o opasnosti od multilokularnog, kao i od običnog psećeg ehinokoka. Lisičiji ehinokok je opasan za lovce i druge ljude koji borave u prirodi, a glavna mera je higijena. Divljač ne treba dirati golim rukama, već kao što smo govorili kod prevencije besnila, lisice se sa rukavicama pakuju u odgovarajuću ambalažu, i transportuju na pregled. Kod dranja koža lisica i šakala, potrebne su velike higijenske mere, rukavice, kao i dobro pranje ruku. Iste mere važe i za prevenciju psećeg ehinokoka, pranje ruku posle diranja psa, kao i sprečavanje infekcije psa klaničnim otpadom. U cilju sprečavanja pojave multilokularnog i suzbijanja psećeg ehinokoka Pasterov zavod je krenuo da drži predavanja po školama, naročito deci u četvrtom razredu.

'Vojvodinašume' unosi 34 grla jelenske divljači u Bosutska lovišta!

Sumornu svakodnevnicu lovstva u Srbiji povremeno 'remeti' neka dobra vest koja ipak budi nadu da, zahvaljujući trudu, znanju, entuzijazmu i posvećenosti pojedinaca ili organizacija, ipak ima nade da naše lovstvo nije potpuno izgubljeno u moru pogrešnih poteza, kratkovidih odluka i vodjenja lovne politike od strane samozvanih stručnjaka 'opšte prakse' naročito po lovačkim organizacijama koje su korisnici lovišta, gde pojedinci često misle da je dobra volja dovoljno opravdanje za načinjene greške koje su lovstvo Srbije dovele tu gde jeste: da je dobar deo otvorenih lovišta poluprazan, da se populističkim odlukama o gazdovanju lovištima i divljači kupuje neki novi mandat u upravi ili pozicija gde se i dalje nastavlja sa lošom praksom, neretko i iz pojedinačnog ili uskogrupnog interesa.

Ovaj put sa zadovoljstvom ističemo jedan primer kako treba raditi u praksi, i kako gazdovati i boriti se da lovišta budu ono što su nekada bila, bez obzira što nije u pitanju lovačka organizacija nego JP 'Vojvodina šume'. O čemu se radi: maja meseca 2014.godine došlo je do poplava velikih razmera, pa je tada došlo i do izlivanja reka Sava, Bosut i Studva na području Bosutskog i susednog Spačvankog šumsko-lovnog basena. Kao posledica tadašnjih poplava na području lovišta “Bosutske šume“ kojim gazduje JP“Vojvodinašume“ evidentiran je gubitak od 34 jedinke jelenske divljači (24 košute  i 10 jelena), a na području susednog hrvatskog državnog lovišta “Spačva“ kojim gazduje „Hrvatske šume“ gubitak od 42 jedinke jelenske divljači. Prekograničnim IPA projektom “FOREWESTFLOW“ koji se finansira iz fondova EU, predviđeno je naseljavanje jelenske divljači u navedena lovišta čime bi se fondovi jelenske divljači doveli na optimalna brojna stanja pre poplava iz 2014. godine.

Kako navodi pomoćnik direktora JP 'Vojvodinašume' za lovstvo i ribarstvo, mast.ing.šumarstva Branislav Stankov, jelenska divljač za lovište “Bosutske šume“ je nabavljena iz uzgajališta jelena iz Rumunije, sa područja istočnih Karpata (Hargita). Ukupno će biti biti naseljeno 24 košute starosti 3-5 godina i 10  jelena starosti 3 godine. Sve jedinke će biti čipovane i obeležene ušnim ID markicama, a polovina jedinki (10 košuta i 7 jelena) će imati telemetrijske GPS ogrlice čime će biti omogućeno njihovo on-line praćenje u određenim dnevnim vremenskim intervalima, kao i alarm signalom za mortalitet (uginuće, krivolov). Telemetrijskim praćenjem dela naseljene jelenske populacije na područje lovišta “Bosutske šume“ dobiće se značajni podaci o dnevnom kretanju jelenske divljači, kao i sezonskim migracijama, a razmena podataka sa susednim lovištem“Spačva“ u Hrvatskoj će biti svakodnevna. Monitoring i praćenje jelenske divljači uz pomoć GPS telemetrijskih ogrlica će se raditi do 2020.godine. Ovakve ogrlice u Srbiji su do sada jedino bile primenjene na jedinkama medveda, a sada će i jelenska divljač biti pod monitoringom ovog tipa.

Naseljavanje 34 jedinke jelenske divljači na područje lovišta “Bosutske šume“ će biti realizovano početkom decembra 2017. godine. Nakon obaveznog 45-dnevnog karantina u posebnom delu lovišta, divljač će biti puštena u slobodnu prirodu, gde se sa pravom može očekivati da za par godina lovište bude bogatije za još 30-ak grla jelenske teladi, što pored podizanja fonda divljači, dodajemo, otvara mogućnost razvoja posrnulog lovnog turizma. Kao poseban pozitivni aspekt treba istaći i ono što se kolokvijalno zove 'osvežavanje krvi', dakle,  popravljanje genetskog potencijala populacije divljači, gde dobijene jedinke imaju veću otpornost i bolju adaptivnost na promene u prirodi.

Koliko nam je poznato, ovo je do sada najveći pojedinačni unos jelenske divljači u naša lovišta. Kao vrlo bitan momenat treba istaći način finansiranja ovog projekta i saradnju u monitoringu izmedju srpskih i hrvatskih korisnika lovišta.

Nije zgoreg podsetiti da su IPA fondovi EU dostupni svima koji imaju dobru ideju i osnov za sprovodjenje – šta sprečava lovačke organiizacije na lokalu, na primer, da konkurišu sa projektima za ruralni razvoj u lovnom turizmu – sredstva i za te namene postoje!? Zašto se taj kanal finansiranja razvoja lovstva preko fondova EU ne koristi? Zašto ne bi, recimo, lovački savezi ili Lovačka komora u saradnji sa nekim od verziranih predavača ili ljudi iz kancelarija EU u Beogradu ili Novom Sadu organizovali neki seminar gde bi članovi uprava i stručnih službi lokalnih lovačkih organizacija bili upoznati sa načinom i procedurom za apliciranje za korišćenje fondova koji nam stoje na raspolaganju? U tom poslu bi sigurno lovačke organizacije iz Srbije imale i pomoć preko uticaja medjunarodnih lovačkih organizacija CIC i FACE, čiji smo članovi (osim ako neko nije platio članarinu tim organizacijama?).

Inertnost i apatija koja je zavladala u lovstvu Srbije (i ne samo u lovstvu), neznanje i bezidejnost nas neće nigde odvesti osim u dalje propadanje. Tim pre je potez ljudi iz 'Vojvodinašuma' za svaki respekt. Pokazna vežba kako se radi!