Lovačke priče - što je mnogo, mnogo je!

Kako javlja Tanjug, a prenosi novosadski Radio 021, u Rusiji je jedan lovac napravio gest koji može da udje u sve lovačke priče za uveseljavanje ne samo lovaca nego i šire publike. Pročitajte!

Lovac tvrdi da mu je medved ukrao puške

Opasni multilokularni ehinokokus u Srbiji!

Od pre nekoliko godina u Srbiji se kod divljih životinja pojavio vrlo opasan tip ehinokokusa, multilokularni ehinokokus, koji je prenosiv na čoveka, tako da lovci moraju sada da vode računa o još jednom riziku tokom lova, naročito u jesen i zimu, doba godine u kojima je lov najintenzivniji. Da bi smo što bolje informisali lovce o čemu se radi, na molbu Srbijalov portala i magazina Predator, kratak intervju sa vrlo korisnim objašnjenjima nam je dao prof. dr. Dušan Lalošević, direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu. Treba napomenuti da novosadski Pasterov zavod obradjuje podatke iz AP Vojvodine.

Profesore Laloševiću, opišite nam kratko šta je to multilokularni ehinokokus?

- Multilokularni ehinokok je mala pantljičara, slična običnom ehinokoku, dužine 2-3 milimetra, koja živi u tankom crevu lisice, šakala i drugih divljih karnivora (mesoždera). Slično drugim pantljičarama, ima glavicu sa priborom za fiksiranje na sluzokožu creva, i svega oko 3 članka, od kojih je poslednji pun jaja. Jaja fekalijama izbacuju lisice, šakali i drugi stalni domaćini, i ona su odmah zarazna za prelazne domaćine. Kao i druge pantljičare, multilokularni ehinokok ima ciklus razvoja koji zahteva prelazne domaćine, to su poljski glodari, u kojima se razvijaju larveni oblici, ciste. Kod običnog, psećeg ehinokoka ciste se nalaze na jetri i drugim organima ovce, goveda, svinje. Unutar cisti razvije se ogroman broj glavica budućih pantljičara, koje nastavljaju razvoj ako ih pojede pas, a kod multilokularnog ehinokoka lisica, šakal idr. Čovek je za obe vrste ehinokoka slučajni prelazni domaćin, u kome se razvijaju ciste.

Način prenošenja zaraze ovim tipom ehinokokusa?

- Jaja koja izlučuju stalni domaćini dolaze u zemljište, gde mogu sa opstanu neko vreme, a dospeju i u površinske vode. Glodari koji žive u zemlji na istoj teritoriji sa zaraženim lisicama, lako se inficiraju, na njihovoj jetri razviju se ciste, a kada ih lisica pojede, ciklus se nastavlja. Čovek se zarazi u direktnom ili indirektnom kontaktu s lisicama, koje mogu imati jaja i na svojoj dlaci. Običan pseći ehinokok prenosi se na čoveka direktnim kontaktom sa psima. Psa međutim, zarazi sam čovek pri nehigijenskom klanju, kada ciste – vodene mehurove sa jetre ovce ili svinje baci psima. Iako je prevencija običnog psećeg ehinokoka tako jednostavna, samo treba sprečiti zarazu psa, kod nas se ova bolest uporno održava, ne samo na selu već i po gradovima, sa desetinama obolelih ljudi godišnje, a i sa retkim smrtonosnim ishodom.

Koje vrste životinja su najčešći prenosioci ovog tipa ehinokokusa?

- Stalni domaćini multilokularnog ehinokoka su lisice, šakali, a retko i vuk, pas, mačka. Stalni domaćini su direktno zarazni za čoveka putem nehigijenskog kontakta. Prelazni domačini su zarazni jedino za stalne domaćine a ne i za čoveka.

Koje su rizične rizične grupe ljudi?

- Ljudi koji se nalaze u prirodi, u prvom redu lovci, izloženi su direktnom ili indirektnom kontaktu preko zemlje ili vode, sa lisicama i drugim stalnim domaćinima. Takođe i zemljoradnici a naročito stanovnici salaša, gde je moguće da se preko glodara multilokularni ehinokok prenese na pse ili mačke, izloženi su zarazi u kontaktu sa svojim psima.

Da li divlje svinje mogu biti prenosice zaraze na čoveka?

Divlje svinje nisu za čoveka prenosioci ni multilokularnog niti običnog ehinokoka. Ciste koje se mogu naći na jetri divljih svinja zarazne su samo za glavne domaćine, karnivore (mesoždere), dakle kod nas najviše na šakala i lisicu. Danas je informisanje lovaca o obaveznom pregledu mesa divljih svinja na trihinelu učinilo ovaj lov zdravstveno bezbednim.

Gde je poreklo parazita, žarišta do sada otkrivena, i pravci širenja zaraze?

- Multilokularni ehinokok je odavno poznat na severu Evrope. Parazita je na jetri čoveka prepoznao čuveni nemački patolog u 19. veku, Rudolf Firhof. Sa migracijom lisica, parazit se širi na nove teritorije, a tada dolazi i do pojedinačnih infekcija neopreznih ljudi. U Evropi danas se sprovodi vakcinacija lisica protiv besnila, koja je i kod nas dovela do jako velikog smanjenja slučajeva besnila, a jedna od posledica je porast populacije lisica, jer nema besnila koje ih je ranije desetkovalo približno svake pete godine. Sa porastom populacije lisica šire se i njihovi paraziti, a remeti se i ekološka ravnoteža u lovišu, tako da poslednjih godina ima malo zečeva i druge plemenite divljači. Prvi nalaz multilokularnog ehinokoka u Srbiji opisao je naš poznati biolog i zaštitar prirode Duško Ćirović, na jetri kod jednog dabra iz Zasavice 2012. godine. Kako su ovi dabrovi uvezeni iz Nemačke, gde je poznato da ima multilokularnog ehinokoka, ostala je dilema da li je ovaj dabar uvezen već inficiran ili je inficiran kod nas. Ekipa Pasterovog zavoda, u kojoj je najviše bio angažovan mladi biolog Milan Miljević, kod lisica i šakala je specijalno tražila multilokularni ehinokok i dokazala žarište infekcije u Sremu. U Bačkoj i Banatu nađeni su samo pojedinačni slučajevi kod lisica, dok je u Sremu veliki procenat inficiran (pogledati mapu uz tekst, klik na mapu za uvećanje). Ovaj nalaz objavili smo 2016. godine u jednom evropskom časopisu za istraživanje divljači. Kod ljudi u Srbiji još nije zabeležena infekcija multilokularnim ehinokokom.

Koji su simptomi zaraze kod čoveka?

- Detaljni tok bolesti opisao je još Rudolf Firhof kao pojavu mnogobrojnih malih koloidnih cisti na jetri čoveka, sličnih koloidnom karcinomu, kao i njihovu sklonost da se šire po organizmu. Infekcija se razvija podmuklo, dugo bez simptoma, a kada se simptomi jave, prvo u vidu bola u stomaku, parazitske ciste su se obično već toliko proširile da je pacijent inoperabilan. Samo na vreme preduzeta operacija može trajno izlečiti obolelog. Ako operacija nije moguća, daju se lekovi, čije delovanje nije potpuno efikasno, a njihova toksičnost može biti značajna kod dugotrajne primene.

Koja je preventiva, naročito za lovce, kako u lovištu tako i kasnije prilikom obrade odstreljene divljači?
- Glavna preventivna mera je informisanje ljudi o opasnosti od multilokularnog, kao i od običnog psećeg ehinokoka. Lisičiji ehinokok je opasan za lovce i druge ljude koji borave u prirodi, a glavna mera je higijena. Divljač ne treba dirati golim rukama, već kao što smo govorili kod prevencije besnila, lisice se sa rukavicama pakuju u odgovarajuću ambalažu, i transportuju na pregled. Kod dranja koža lisica i šakala, potrebne su velike higijenske mere, rukavice, kao i dobro pranje ruku. Iste mere važe i za prevenciju psećeg ehinokoka, pranje ruku posle diranja psa, kao i sprečavanje infekcije psa klaničnim otpadom. U cilju sprečavanja pojave multilokularnog i suzbijanja psećeg ehinokoka Pasterov zavod je krenuo da drži predavanja po školama, naročito deci u četvrtom razredu.

'Vojvodinašume' unosi 34 grla jelenske divljači u Bosutska lovišta!

Sumornu svakodnevnicu lovstva u Srbiji povremeno 'remeti' neka dobra vest koja ipak budi nadu da, zahvaljujući trudu, znanju, entuzijazmu i posvećenosti pojedinaca ili organizacija, ipak ima nade da naše lovstvo nije potpuno izgubljeno u moru pogrešnih poteza, kratkovidih odluka i vodjenja lovne politike od strane samozvanih stručnjaka 'opšte prakse' naročito po lovačkim organizacijama koje su korisnici lovišta, gde pojedinci često misle da je dobra volja dovoljno opravdanje za načinjene greške koje su lovstvo Srbije dovele tu gde jeste: da je dobar deo otvorenih lovišta poluprazan, da se populističkim odlukama o gazdovanju lovištima i divljači kupuje neki novi mandat u upravi ili pozicija gde se i dalje nastavlja sa lošom praksom, neretko i iz pojedinačnog ili uskogrupnog interesa.

Ovaj put sa zadovoljstvom ističemo jedan primer kako treba raditi u praksi, i kako gazdovati i boriti se da lovišta budu ono što su nekada bila, bez obzira što nije u pitanju lovačka organizacija nego JP 'Vojvodina šume'. O čemu se radi: maja meseca 2014.godine došlo je do poplava velikih razmera, pa je tada došlo i do izlivanja reka Sava, Bosut i Studva na području Bosutskog i susednog Spačvankog šumsko-lovnog basena. Kao posledica tadašnjih poplava na području lovišta “Bosutske šume“ kojim gazduje JP“Vojvodinašume“ evidentiran je gubitak od 34 jedinke jelenske divljači (24 košute  i 10 jelena), a na području susednog hrvatskog državnog lovišta “Spačva“ kojim gazduje „Hrvatske šume“ gubitak od 42 jedinke jelenske divljači. Prekograničnim IPA projektom “FOREWESTFLOW“ koji se finansira iz fondova EU, predviđeno je naseljavanje jelenske divljači u navedena lovišta čime bi se fondovi jelenske divljači doveli na optimalna brojna stanja pre poplava iz 2014. godine.

Kako navodi pomoćnik direktora JP 'Vojvodinašume' za lovstvo i ribarstvo, mast.ing.šumarstva Branislav Stankov, jelenska divljač za lovište “Bosutske šume“ je nabavljena iz uzgajališta jelena iz Rumunije, sa područja istočnih Karpata (Hargita). Ukupno će biti biti naseljeno 24 košute starosti 3-5 godina i 10  jelena starosti 3 godine. Sve jedinke će biti čipovane i obeležene ušnim ID markicama, a polovina jedinki (10 košuta i 7 jelena) će imati telemetrijske GPS ogrlice čime će biti omogućeno njihovo on-line praćenje u određenim dnevnim vremenskim intervalima, kao i alarm signalom za mortalitet (uginuće, krivolov). Telemetrijskim praćenjem dela naseljene jelenske populacije na područje lovišta “Bosutske šume“ dobiće se značajni podaci o dnevnom kretanju jelenske divljači, kao i sezonskim migracijama, a razmena podataka sa susednim lovištem“Spačva“ u Hrvatskoj će biti svakodnevna. Monitoring i praćenje jelenske divljači uz pomoć GPS telemetrijskih ogrlica će se raditi do 2020.godine. Ovakve ogrlice u Srbiji su do sada jedino bile primenjene na jedinkama medveda, a sada će i jelenska divljač biti pod monitoringom ovog tipa.

Naseljavanje 34 jedinke jelenske divljači na područje lovišta “Bosutske šume“ će biti realizovano početkom decembra 2017. godine. Nakon obaveznog 45-dnevnog karantina u posebnom delu lovišta, divljač će biti puštena u slobodnu prirodu, gde se sa pravom može očekivati da za par godina lovište bude bogatije za još 30-ak grla jelenske teladi, što pored podizanja fonda divljači, dodajemo, otvara mogućnost razvoja posrnulog lovnog turizma. Kao poseban pozitivni aspekt treba istaći i ono što se kolokvijalno zove 'osvežavanje krvi', dakle,  popravljanje genetskog potencijala populacije divljači, gde dobijene jedinke imaju veću otpornost i bolju adaptivnost na promene u prirodi.

Koliko nam je poznato, ovo je do sada najveći pojedinačni unos jelenske divljači u naša lovišta. Kao vrlo bitan momenat treba istaći način finansiranja ovog projekta i saradnju u monitoringu izmedju srpskih i hrvatskih korisnika lovišta.

Nije zgoreg podsetiti da su IPA fondovi EU dostupni svima koji imaju dobru ideju i osnov za sprovodjenje – šta sprečava lovačke organiizacije na lokalu, na primer, da konkurišu sa projektima za ruralni razvoj u lovnom turizmu – sredstva i za te namene postoje!? Zašto se taj kanal finansiranja razvoja lovstva preko fondova EU ne koristi? Zašto ne bi, recimo, lovački savezi ili Lovačka komora u saradnji sa nekim od verziranih predavača ili ljudi iz kancelarija EU u Beogradu ili Novom Sadu organizovali neki seminar gde bi članovi uprava i stručnih službi lokalnih lovačkih organizacija bili upoznati sa načinom i procedurom za apliciranje za korišćenje fondova koji nam stoje na raspolaganju? U tom poslu bi sigurno lovačke organizacije iz Srbije imale i pomoć preko uticaja medjunarodnih lovačkih organizacija CIC i FACE, čiji smo članovi (osim ako neko nije platio članarinu tim organizacijama?).

Inertnost i apatija koja je zavladala u lovstvu Srbije (i ne samo u lovstvu), neznanje i bezidejnost nas neće nigde odvesti osim u dalje propadanje. Tim pre je potez ljudi iz 'Vojvodinašuma' za svaki respekt. Pokazna vežba kako se radi!

Srbijalov portal predstavlja

svoj predlog

izmena Zakona o lovstvu

Kao što smo već napisali, održan je inicijalni sastanak Radne grupe za izmenu Zakona o divljači i lovstvu, koju je formiralo Ministarstvo poljoprivrede. Sa obzirom da nema zvaničnih informacija o tome kako je protekao sastanak, iznosimo naša nezvanična saznanja. Ponavljamo, sve što iznesemo su naša NEZVANIČNA saznanja, ali izvori su dosta pouzdani. Dakle:

Od imenovanih u Radnu grupu na prvi sastanak nije došao predsednik LSV Aleksandar Milovančev. Kao razlog nedolaska pominje se sednica UO LSV koja je zakazana baš tog dana. Takodje, nije došao ni direktor za lovstvo JP ‚Srbijašume‘ Milutin Djordjević, kako saznajemo iz zdravstvenih razloga.

Od onoga što se dešavalo, za lovce je najinteresantnija bila diskusija predsednika LSS Dragana Šormaza, koji je od Radne grupe tražio podršku za svoje zahteve da se LSS-u vrate nekadašnja ovlašćenja i ingerencije, pre svega oko lovnih karata ((čitaj: oko para). Obrazložio je to Šromaz time da je, po njegovom tumačenju, praksa u evropskim zemljama da nacionalni savez ima centralnu poziciju u lovstvu. Ova tvrdnja je samo delimično tačna; u nekim zemljama jeste tako kako Šormaz tvrdi, dok u drugim zemljama glavnu reč u lovstvu vode vlasnici lovišta-veleposednici zemlje, a opet u trećim zemljama vodeću reč ima struka, tj. lovačke komore, u četvrtim su to lovački klubovi, itd. Sve zavisi od sistema organizacije lovstva, tako da bi Šormaz bar jednom mogao da prikaže kompletnu sliku, a ne parcijalnu, onako kako to njemu odgovara. Inače, važeći Zakon o divljači i lovstvu prema čl.4, t.15, nema termin i ne prepoznaje nacionalni savez, nego prepoznaje lovačke saveze LSS, LSV, i LS KiM!

Diskutovao je i predsednik LSCS Tomica Radosavljević, koji ovom prilikom nije preneo jednoglasni stav-odluku svog Upravnog odbora LSCS donetu u Kruševcu da kada je u pitanju lovna karta, ili će ostati u nadležnosti ministarstva, ili će lovnu kartu dobiti svi savezi a ne samo LSS. Da li će ovaj stav UO LSCS biti iznet nekom drugom prilikom, ostaje da se vidi. Sledeći radni sastanak dela Radne grupe će biti održan 20.11. u Kragujevcu u sedištu LSCS, radi usaglašavanja stavova i izrade predloga izmena odredbi koje se odnose na rad lovačkih saveza i LU korisnika lovišta.

Ostala diskusija je bila uglavnom opšteg tipa, i odnosila se na tehniku rada, ali konkretan predlog izmena, osim Šormazovih ponovljenih i ranije u medijima iznošenih zahteva, još niko nije uputio.

Članovi i administratori Srbijalov lovačkog portala su svojevremeno, pre par godina, pokrenuli akciju da se na posebnoj forumskoj temi daju predlozi i sugestije šta je to što bi u propisima valjalo menjati u cilju poboljšanja propisa, i bilo je odziva članova upućenijih u sistem lovstva. Na osnovu tih predloga i sugestija sačinjen je od strane nekoliko ljudi jedan predlog izmena propisa. Taj predlog izmena smo spremljenog čuvali za ovaj momenat kada to bude pokrenuto, i uputili smo naš predlog izmena nadležnima u Upravi za šume. Nadamo se da će Radna grupa barem razmotriti taj naš predlog, sačinjen u najboljoj volji i nameri da se ni jedan subjekt u lovstvu ne favorizuje, nego da svi rade samo u jednom pravcu – napredak lovstva Srbije. To je naš, forumaški, jedini interes, što se baš i ne bi moglo reći za neke druge, koji imaju svoje parcijalne interese koje bi nekako ugradili i progurali kroz zakonska rešenja.

Predstavljamo prečišćen tekst predloga izmena Zakona o lovstvu, koji predlaže Srbijalov (klik na link): SRBIJALOV PREDLOG IZMENA ZODIL

Prvi sastanak radne grupe

za izmenu propisa o lovstvu

U Beogradu je danas održana prva sednica Radne grupe koju je imenovao ministar poljoprivrede, i čiji zadatak je da pripremi izmene propisa o lovstvu. Radnu grupu čini 17 članova; od toga tri člana su predstavnici lovaca, imenovani od stra ne UO LSS, i to su predsednici Dragan Šormaz (LSS), Aleksandar Milovančev (LSV) i Tomica Radosavljević (LSCS).

Pored lovačkih predstavnika, u radnoj grupi su i zaposleni u Upravi za šume ministarstva poljoprivrede, zatim predstavnici javnih preduzeća i nacionalnih parkova, kao i pojedini stručnjaci sa fakulteta i naučnih ustanova, zatim predstavnici Zavoda za zaštitu prirode, i čak i jedan predstavnik srednje šumarske škole iz Kraljeva (ako smo dobro informisani). Poseban kuriozitet je da u Radnu grupu nije zvanično uključen niko iz Lovačke komore, stručne organizacije lovnih radnika koju je formiralo upravo Ministarstvo poljoprivrede, a zašto je to tako odgovor verovatno neko zna – mi ne znamo.

Već dugo se u lovačkoj javnosti govori o izmenama propisa, i svaki subjekat u lovstvu gleda da u novim propisima i novoj podeli pozicija obezbedi za sebe što povoljniji položaj. U tome naročito prednjači Dragan Šormaz, predsednik LSS, koji svim silama pokušava da u nove propise LSS postavi kao centralnu figuru preko kog će ići sve, a naročito tokovi novca i uticaja na dešavanja u lovstvu. Koliko je to pametno i opravdano ili nije, imaće prilike da kažu svi zainteresovani u javnoj raspravi, mada nismo sigurni koliko ima zainteresovanih kompetentnih ljudi koji bi mogli nešto suvislo da kažu – mnogi takvi su odavno digli ruke od jalovog posla isterivanja zlih duhova i dozivanja pameti kod lovačkih analfabeta, diletanata i mediokriteta, koji se najčešće u lovstvu bave dizanjem dva prsta po komandi na sastancima i skupštinama, a po svoje mišljenje idu kod nekog drugog. Sami će se prepoznati.

Podsetićemo kako bi trebala da se odvija procedura izmene propisa: posle formiranja radne grupe i inicijalnog sastanka, treba da se, uz konsultaciju drugih zainteresovanih ministarstava (finansije, ekologija, itd.) napravi grubi okvir i odredi pravac i dubina promena propisa. Nakon toga nadležni organ (Uprava za šume) ima odredjeni rok da napravi prvi nacrt izmena – koliko je nama poznato, taj rok je 30 dana od formiranja Radne grupe. Posle donošenja prve verzije izmena, ponovo se sastaje Radna grupa, na kojoj će se iznositi primedbe i predlozi na prvu verziju izmena; nakon toga nadležni iz Uprave za šume prave konačnu verziju nacrta izmena, koja se upućuje na javnu raspravu. Okvirni rok za javnu raspravu je takodje 30 dana, i u tom roku svako zainteresovan može da dostavi svoje primedbe ili predloge rešenja.

Posle završene javne rasprave, sledi eventualna izmena i uvažavanje primedbi i predloga iz javne rasprave, da bi se došlo do konačnog rešenja Nacrta predloga izmena propisa. Od dubine izmena, tj. od broja članova zakona koji se menjaju zavisi da li će se ići na pisanje novog zakona ili će se stari zakon delimično menjati (ako se menja više od 50% članova zakona mora se pisati novi zakon).

Nacrt predloga izmena zatim ponovo ide na razmatranje kod povezanih ministarstava ako je potrebno, i onda se kao konačni Nacrt izmena šalje na razmatranje u Vladu Srbije. Tek kada Vlada Srbije usvoji predloženi Nacrt izmena, onda ga u formi Predloga šalje u skupštinsku proceduru na usvajanje.

Samim čitanjem procedure jasno je da nema nikakve šanse da neke izmene propisa budu uradjene pre prve polovine 2018. godine, a realnije je da će to biti ipak druga polovina sledeće godine. I to sve pod uslovom da u medjuvremenu ne budu raspisani vanredni izbori. Dakle, veliko busanje u prsa i nerealne izjave Dragana Šormaza o nekim rokovima koje je davao po medijima ne piju vodu – srpski rečeno, čovek je iznosio svoje želje ili je izjavama vršio pritisak preko medija, a i šta ga košta da izjavljuje bilo šta, kad ga niko nije pitao šta to on uopšte priča, a bogme sve manje ga pitaju i šta on to radi. Da li LSS ima neku utvrdjenu platformu izmena? Da li je neki organ LSS raspravljao i doneo neku odluku šta će zastupati i u kom pravcu? Koliko je nama poznato nije, ali se svako malo u medijima moglo pročitati da Šormaz traži lovnu kartu za LSS, a bogme se pominjalo i uvodjenje privatnog kapitala u lovišta, davanje lovišta u zakup itd.

Medjutim, kada su ovakve strateške stvari u pitanju, vrlo je uputno animirati sve koji su na neki način povezani sa lovstvom da se uključe u proces izrade izmena propisa; glupo bi bilo da ponovo dodjemo u situaciju ‚naknadne pameti‘ i kritika zakonskih rešenja, nego je daleko bolje neke stvari rešiti sada, tokom izrade, nego se posle kajati. Setimo se samo kako smo prošli sa promenama Zakona o oružju i pratećih pravilnika – da li želite da gledamo reprizu tih dogadjaja, i setite se samo Šormazove uloge tada, i sada.

Imajte na umu u nekoj raspravi da ako je neko najglasniji nije obavezno i najpametniji; možda je samo najbezobzirniji ili najbezobrazniji, ili možda galamom prikriva neznanje. Kada se menjaju propisi, treba dobro paziti šta ko traži i naročto zašto traži, a kome nije jasno evo kratkog uputstva za razumevanje: pratite tokove novca i sve će vam biti jasno.