Hrvatska: vegani prekinuli lovcima lov, stajući im pred puščane cevi!

Sve češće se u narodu može čuti komentar na sve i svašta u smislu 'kuda ide ovaj svet', ili pak 'budala i krivih drva je uvek bilo'. Da ove izreke nisu bez pokrića pokazuje i postupak dvojice ljudi, pripadnika vegana iz jednog mesta u Hrvatskoj blizu Zagreba. O čemu se radi i kakvu su rizičnu budalaštinu vegani napravili, pročitajte u tekstu koji je objavljen na jednom zaštitarskom sajtu: momci su upali medju lovce koji su uredno lovili, da bi ih sprečili da odstreljuju planiranu divljač, i stali su pred puščane cevi da bi prekinuli odvijanje lova! Usput su ta dvojica ljudi-vegana i snimali ceo svoj 'herojski' nastup, ne shvatajući da su time direktno ugrozili i sebe i druge! Ne znamo za hrvatsko zakonodavstvo, ali u Srbiji postoji krivično delo neovlašćenog snimanja i remećenja javnog reda i mira, pa upozoravamo neke usijane glave kojih ima i u Srbiji da ne pokušavaju da imitiraju ovu dvojicu veselnika iz Hrvatske.

Konverzacija izmedju lovaca i vegana verno pokazuje do koje mere su lovci primorani da trpe maltretiranje drugih ljudi koji ne dele njihove lovačke stavove, i do koje mere lovci moraju da trpe sve i svašta, jer ih propisi na to primoravaju, dok lovački neistomišljenici to obilato koriste da se i bukvalno iživljajvaju nad lovcima! U tekstu članka veganskog članka se ide toliko daleko da se zakoni o lovu i životinjama porede sa nacističkim zakonima kojima su uništavani Jevreji, Romi i ostali 'untermensch' narodi!!! Pa ako je i od vegana, mnogo je!

Dakle, evo teksta objavljenog na sajtu oslobodjenje-zivotinja.com, u integralnoj verziji:

'Video: Vegani se izravno suprotstavili lovcima i spriječili ubijanje nekoliko nedužnih životinja

Prva izravna javna akcija ometanja lova u Hrvatskoj je završila relativno uspješno, spašeno je nekoliko fazana i zečeva.

Piše: Robert Međugorac

U nedjelju 22. 10. 2017. oko 11 sati ujutro bio sam na wc-u kada je u naše potkrovlje dotrčao docimer iz prizemlja, Mladen Ergić, i rekao da čuje lovce kako pucaju u blizini naše kuće u Velikoj Mlaki. Na brzinu smo obukli patike i strčali dolje u pravcu odakle smo čuli pucnjeve i glasove lovaca. Mladen je ponio sa sobom kameru kako bismo sve ili barem nešto, koliko to već bude moguće, dokumentirali.

Kuća u kojoj živimo kao podstanari je u blizini starog aerodroma “Pleso”, a između nje i aerodroma prolazi željeznička pruga, koja je od naše kuće udaljena svega 200-tinjak metara, tako da smo ubrzo došli do pruge i prešli preko nje, nakon čega smo odmah ugledali manju grupu lovaca (bilo ih je oko sedam) kako s puškama hodaju po polju i dovikuju se.

Utrčao sam odmah među njih i zamolio ih da prestanu pucati na nedužne životinje, nakon čega se razvila žustra rasprava, čije dijelove možete čuti, a onda i vidjeti na donjoj snimci s YouTube-a. Do našeg dolaska, barem koliko smo vidjeli, lovci su već hladnokrvno ubili tri fazana i njihove leševe ponosno okačili sebi oko struka da se jezivo klate dok oni hodaju u potrazi za novim žrtvama.

Tijekom rasprave lovci su u jednom trenutku rekli da obustavljaju lov zbog našeg ometanja, no mi im nismo vjerovali pa smo ih pratili još oko dva kilometra hodajući uz njih po pruzi do mjesta gdje su parkirali svoje aute, kako bismo bili sigurni da više neće pucati na životinje.

U jednom trenutku su ipak sišli s pruge u polje u želji da možda još malo pucaju, na što sam i ja sišao s njima dolje i opet stao ispred njihovih pušaka u želji da ih spriječim da pucaju po životinjama. Tada je ispred nas istrčao još jedan zec i nekoliko fazana. No zbog našeg prisustva na svu sreću nisu pucali na njih.

Na kraju smo ih otpratili skroz do njihovih parkiranih auta, a oni su u međuvremenu pozvali policiju koja je došla i napravila zapisnik te su napisali kaznu od 200 kn Mladenu zato što nije imao osobnu kod sebe.

Na kraju napominjem da su lovci prema nama bili korektni, ali na žalost nedužne životinje, koje su ubili prije nego što smo mi došli, nisu bile te sreće.

Policija je također postupila korektno i na kraju nas, na našu zamolbu, odvezla kući pošto je već neko vrijeme padala kiša pa smo bili mokri.

Važno!
Mi ne teretimo lovce u bilo kojem zakonskom smislu, niti nas zanima previše jesu li imali sve potrebne dozvole za lov. Štoviše, vjerujemo da jesu, iako to nismo tražili od policije da provjerava. Nepravedni zakoni Republike Hrvatske su u potpunosti na njihovoj strani, a na ogromnu štetu životinja, jednako kao što su i nacistički zakoni bili u potpunosti na strani nacista, a na štetu Židova, Roma, Poljaka itd. Mi se nismo došli s njima svađati, niti uvjeravati, nego smo došli jedino s namjerom da spasimo barem neke životinje, što smo na kraju i uspjeli. Tako da ovu prvu izravnu javnu akciju ometanja lova u Hrvatskoj smatramo u potpunosti uspješnom. Spašeno je nekoliko nedužnih života, a to je jedino važno.

Ovom prilikom pozivamo sve da nam se pridruže u što većem broju u idućim sličnim akcijama. Stanite na stranu slabijih. Vaš angažman na terenu je za fazane, zečeve, trčke itd. pitanje spašavanja golog života, a jedino zajedno možemo učiniti svijet boljim mjestom za sve nas.

Evo samo nekoliko nasumičnih izjava lovaca, a ostalo pogledajte i poslušajte sami:

– Jesi nas zamolio (da ne pucamo na životinje), jesi. Hvala ti. Idemo dalje, svako svojim putem. Nema razloga da se svađamo. Mi smo tu danas i opet u nedjelju i dalje. Sad smo pri kraju lova. Nema potrebe da nama kvarite lov. Odite svojim putem.

– Ajmo svojim putem. Mi imamo oružje i moramo biti mirni. Ti meni možeš komotno doći zalijepiti šamarčinu. Ja ću biti miran zbog puške. Ja ti kažem, mir će biti ovdje! Ajmo dečki!

– Mi nemamo šta pričati s tobom šefe. Mi imamo svoj pos’o, svoje obaveze, svoje dužnosti.

– Dobro dečki prekidamo lov.

– Dečko voli slikat’ muške. Jebote da smo dječica bio bi pedofil.

– Ti si ubojica s fotoaparatom. Fotoubojica.

– 60 tisuća lovaca ima u Hrvatskoj.

– Svaki ovaj fazan ti ima mamu. Svaka ta njegova fazanka na leglu se preplaši psa.

– Stari ne možeš ti s njima, oni imaju svoju filozofiju, mi imamo svoju filozofiju.

– Ti ne dovodiš samo u opasnost sebe kada staneš pred puške, nego i nas. Ja ti kažem, ti meni možeš plisnut šamarčinu sada, ja ti neću ništa, ali ne da ti ne mogu ništa, zgnječit ću te k’o crva, ali nije problem u tome, problem je što ja ne smijem dok imam oružje jer ću ga izgubiti, ali ti ne kužiš koju ti štetu radiš ovdje. Još jednom ti ponavljam. Ovaj fazan ima mamu. Ovaj pas ako je divlji i bez kontrole, nek ode u proljeće, nek digne deset fazanki, 50 do 100 fazana si odsjekao taj tren.

– Ja recimo ne pucam po lisicama. Meni su lisice tabu. I bez obzira na sve, ja nikada ne bi puk’o lisicu. Za mene je lisica predator i ona radi svoj dio priče i treba živjeti.

– Meni ste vi dečki smiješni. Radite što hoćete.'

VIDEO SNIMAK DOGADJAJA MOŽETE POGELDATI AKO KLIKNETE NA LINK: https://youtu.be/JrnIl-l5CYk

Prvi deo snimka je audio, a drugi deo je video snimak. Zaista zadivljuje strpljenje, suzdržanost i mirnoća lovaca koji nisu naseli na uporne provokacije i bezobrazluk! Ovo su Gospoda Lovci! Svaka čast!

Izvor članka: http://oslobodjenje-zivotinja.com/video-vegani-se-izravno-suprotstavili-lovcima-i-sprijecili-ubijanje-nekoliko-neduznih-zivotinja/

Moral u deficitu - da li ovo ima smisla?!

U najnovijem broju magazina 'Predator' koji će se na kioscima pojaviti u četvrtak, 02.11.2017., u rubrici pisma čitalaca objavljuje se ispovest čoveka, kolege lovca Roberta Bečkeia iz Horgoša, koji je nastradao krivicom Stevana Marjanova, predsednika svog LU, o čemu se detaljnije govori u tekstu. Okrivljeni, a sada i osudjeni Marjanov je član UO LSS! Verujemo da bi svaki častan čovek, posle ovakvog dogadjaja, iz moralnih razloga podneo ostavku na funkcije u lovstvu, ali Marjanov izgleda nema tu vrstu empatije i osećaja odgovornosti, pa uprkos svemu nema nameru da podnese ostavku na sve funkcije u lovstvu i barem sam pred sobom ostane čist, kad već pred drugima, uključujući i Sud, nije.Tako je, eto Upravni odbor LSS dobio člana koji je teško ranio kolegu lovca, a možemo postaviti i pitanje da li je svojim učešćem u odlučivanju Marjanova i sličnih figurativno rečeno i lovstvo teško ranjeno?

Da cela priča dobije još neverovatniju dimenziju, pobrinulo se sudstvo, a i MUP. Sigurni smo, drage kolege lovci, da svako od nas poznaje nekog koji je zbog ko zna kakvih banalnh razloga, pa čak i bez obrazloženja (diskreciono pravo MUP), ostao bez kompletnog svog oružja. E kada je u pitanju g. Marjanov, pojavljuje se zaista vrlo zanimljiv, i prosečnom lovcu teško razumljiv sled dogadjaja: naime, sudskom presudom, kao MERA BEZBEDNOSTI, se osudjenom Marjanovu oduzima samo oružje kojim je načinjeno delo za koje je osudjen (lovačka puška), dok se lovački karabin i pištolj SUDSKOM PRESUDOM vraćaju prekršiocu zakona!? Znamo da nije uputno komentarisati sudske presude, ali ovo je zaista presedan, koliko je nama poznato! Ko nebezbedno barata oružjem, taj može da napravi veliku nevolju i sa lovačkom puškom, i karabinom, i pištoljem, ali u presudi stoji da se oduzima samo lovačka puška?!? Dalje, ovakvom presudom omogućeno je prekršiocu zakona da zadrži status lovca i lovačkog funkcionera - mi lovci hoćemo i treba da verujemo da Sud radi bez uticaja sa strane, i da je ova presuda u delu vezanom za oružje, doneta u skladu sa zakonima Srbije. Ali vrlo teško da će neko, imajući u vidu praksu koja se prethodnih godinu-dve dešava u vezi sa oružjem, poverovati da je ovde sve baš čisto. I na kraju, kakav moralni integritet i lični autoritet funkcionera u lovstvu može imati član UO LSS, koji na duši nosi jedan ovakav greh? Sa kojim pravom neko takav može donositi odluke i upravljati lovstvom na funkciji? Kao posebna pikanterija se pojavljuje detalj iz presude kojom se Marjanovu oduzima 7 komada lovačkih patrona granulacije sačme 2,5 mm!! Dakle, granulacija sačme tih dimenzija može biti i TRAP patrona, koja je namenjena sportskom streljaštvu, i NIJE LOVNI PATRON, zabranjeno je loviti sa tim patronom, a iz konteksta presude, ako dobro razumemo, da je upravo patrone te granulacije osudjeni Marjanov nosio u lov na zeca i imao u puški iz koje je krajnim nemarom i nebezbednim rukovanjem oružjem teško ranio kolegu lovca! Zeca gadjati sa 2,5 mm?!? Ako je ovo tačno, onda je sve lepše od lepšeg! I na kraju, epilog: jedan čovek doživotni teški invalid, sa ne baš svetlim zdravtsvenim prognozama (olovo u plućima), a vinovnik nesreće dobio uslovnu osudu i ostao u funkcionerskoj fotelji, sa stausom lovca!? Nismo sigurni koliko kolega bi bez razmišljanja krenulo u grupni lov sa osobom koja je pre toga teško ranila drugog lovca.

Da podsetimo još da je g. Marjanov jedan od dva vojvodjanska predstavnika u UO LSS, kojeg je Skupština LSV razrešila te dužnosti, dobrim delom i zbog ovog dogadjaja-ranjavanja kolege, ali da je predsednik LSS Dragan Šormaz ODBIO da izvrši zamenu vojvodjanskih predstavnika u UO LSS!!! Da li je na taj način Šormaz štitio prekršioca zakona!? Ili se inatio sa vojvodjanskim lovcima i rukovodstvom LSV?

Neko zlonameran bi ovakvu sudsku presudu mogao da shvati i na sledeći način: nemojte psovati, nemojte se svadjati sa komšijama, nemojte vikati na javnom mestu, ne pljujte po ulici, ne pretite nikom, nemojte se ne daj Bože potući, napiti, ili praviti neke slične nepodobštine, ostaćete trajno bez oružja! Ali ako nekog iz krajnje nepažnje, bahatosti, nehata ili nesrećnog slučaja teško ranite, ne brinite... Naravno, ukoliko nemate obraz. A svi smo, kao, isti pred zakonom? Moguće, ali nemamo svi obraz iste debljine.

Objavljujemo tekst  iz Predatora zajedno sa presudom, i upozoravamo da su fotografije potresne. Ujedno, zahvaljujemo redakciji Predatora na ustupljenom tekstu, i najavljujemo njihov novi broj za 02. novembar, u kojem će biti još nekoliko vrlo, vrlo intrigantnih tekstova!

LSV otkazao polaganje lovačkih ispita - nedovoljno kandidata!

Na internet sajtu Lovačkog saveza Vojvodine pojavilo se šturo obaveštenje da je polaganje lovačkih ispita za kandidate buduće lovce OTKAZANO!

Polaganje lovačkih ispita je trebalo biti održano 28.10.2017. godine u Kovačici (Banat). Obaveštenje o otkazivanju polaganja je postavljeno svega dva dana pre termina održavanja. Kao razlog otkazivanja naveden je NEDOVOLJAN BROJ KANDIDATA!

Ovo je još jedan pokazatelj i dokaz kuda ide lovstvo: stari lovci sve češće odustaju od lova, podmlatka ima sve manje, a samim tim i novih lovaca. O razlozima možemo sa priličnom sigurnošću: pre svega, lov nije jeftin, naročito za početnike koji treba da krenu u nabavku opreme od nule. Drugo, zakonska regulativa oko oružja je novim propisima toliko pooštrena i dodatno poskupila, da prilikom nabavke oružja razne taksne, naknade i ostala papirologija koštaju maltene kao i jedna puška. A još ako budući lovac hoće (a trebalo bi) da ima lovačkog psa, eto još jednog nemalog troška. Na to treba dodati članarinu, upisninu, troškove odlaska u lov i stotinu raznih čuda koja u zbiru u startu obeshrabre prosečnog gradjanina da uopšte i razmišlja o lovu, a već postojeće lovce bukvalno rasteruje iz članstva lovačkih organizacija.

Koliko su tome doprineli naše lovačke poglavice svojom kratkovidošću, a neki i diletantizmom i samoživim razmišljanjem ili čak možda i instruisani, procenite sami.

Inače, neko u LSV je mogao da stavi ovo obaveštenje o odlaganju ispita na sajt saveza, ali eto niko nije hteo ili mogao, i pored pisanja i urgencija, da na taj isti sajt postavi i predlog novog Statuta LSV!

ŽALOSNO!

Obaveštenje LSV možete videti klikom na link: http://www.lovackisavezvojvodine.com/Home/BlogPost/1130

Intervju predsednika Lovačke komore Milutina Djordjevića za 'Politiku'

Dnevni list 'Politika' je objavio dosta opširan (na polovini strane) intervju za predsednikom Lovačke komore Milutinom Djordjevićem. Iako na prvi pogled (prvo čitanje) deluje da je to standardni intervju, pažljivijim čitanjem, naročito u kontekstu nedavnih dogadjanja u lovstvu, shvata se da ima dosta važnih poruka iznetih u tekstu.

Kompletan tekst, uz dozvolu urednika 'Politike', objavljujemo u integralnoj verziji (bez fotografija):

Дивљач на оптичком нишану државе

Лов је за неког хоби, забава која се завршава уз котлић или ражањ, за неког убијање недужних бића, а за неког озбиљна привредна грана. Све зависи од тога да ли сте ловац, еколог, ветеринар, биолог, шумар или туризмолог... Професор Милутин Ђорђевић, извршни директор за ловство и рибарство у ЈП „Србијашуме”, сматра да за сваког у новој организацији ловства има места. Али, они који се убудуће буду бавили развијањем и очувањем овог веома важног државног ресурса – морају бити добри домаћини и користити струку.

– Ловство се мора организовати по концепту одрживог коришћења. Лов може бити комерцијални, али и санитарни и селекцијски. Дакле, само оно што се може и мора, кроз одстрел се узима природи. Свакако да ловство може да се знатно развије и постане важна привредна делатност, али не сме да се изгуби из вида да је сва дивљач – државна, вредна народна имовина, на коју полажу право и будуће генерације. Ни препелица, ни јелен не знају где је граница државног, а где приватног земљишта или шуме. Онај коме се у будућности буду предала ловишта на управљање мора бити савестан и стручан – каже директор Милутин Ђорђевић, који је и професор на Факултету ветеринарске медицине у Београду.

Идеја да се било коме продају ловишта је неутемељена, јер нико не може ни поклањати ни продавати државно, приватно или задружно земљиште, које је станиште дивљачи у ловиштима. Јавно предузеће „Србијашуме” располаже са око 950.000 хектара државних шума. Око 480.000 хектара чине ловишта којима управља ово предузеће, а остатак користе ловачка удружења.

– Ми као јавно предузеће, које превасходно штити општи интерес, поред отворених ловишта имамо око 5.500 хектара ограђених површина у којима узгајамо аутохтоне и одређене алохтоне врсте дивљачи. Упркос томе, у нашој земљи има много мање дивљачи него у земљама које су по станишту сличне нашој. У ловиштима ЈП „Србијашуме” имамо око 11.000 примерака крупне дивљачи (европског јелена, дивокозе, дивље свиње, срне). Није свеједно где се гаји крупна дивљач. Ако се превише намноже или концентришу на малим површинама чешћа је појава болести, штете по пољопривреду и шумарство. Дакле, ловство није само одстрел већ пре свега узгој и заштита из чега произилази успешан лов – опомиње Ђорђевић.

Србија је још 2010. године усвојила Закон о дивљачи и ловству којим је предвидела да се одреде ловна подручја, усвоје програми, стратегија развоја, оснује фонд за развој, установе границе ловишта и она посебне намене (на државном земљишту) доделе без конкурса, и она на претежно приватном поседу доделе на управљање уз расписивање конкурса.

У Војводини тај посао је 2012. добрим делом урађен. Ловишта посебне намене додељена су Националном парку „Фрушка гора” и „Војводинашумама”, постоји једно приватно ловише на 2.000 хектара и неколико ловишта установљених на рибњацима. У осталом делу Србије овај посао није ни започет.

„Србијашуме” газдују над 44 ловишта. Дивљач је, како наглашава Ђорђевић, национално благо и од тога корист морају имати сви грађани, а не само ловци. Поверити лаицима да управљају овако важним природним ресурсом, без поштовања струке и професионализма је опасно. То не значи да неки делови ловишта не могу по закону бити издати. Нико нема ништа против улагања приватног капитала у ловишта, али уз јасно дефинисана правила.

„Србијашуме” као јавно предузеће које се стара о изузетно важном природном благу не противи се уласку приватног капитала у ловство, али под јасно дефинисаним правилима и процедурама, са циљем очувања концепта интегралног газдовања ресурсима. Делови ловишта, каже Ђорђевић, по садашњем закону могу бити издати приватницима, али уз сагласност Министарства пољопривреде. Према речима овог стручњака, решење је у неком виду приватно-јавног партнерства. Да би се ова привредна грана развила, потребно је улагање. Сада у Србији има 1.000 ловочувара и управника ловишта, који су запослени на пословима ловства. Већина је у забаченим подручјима, где свако радно место значи као три у граду.

– Територију држе људи а не дронови – наглашава Ђорђевић и додаје да свако ко озбиљно хоће да уложи у југ, исток, па и запад Србије, мора бити подржан. Али, уместо идеја да се сви ловочувари преведу у волонтере (а сви су до једног професионалци у свом послу) на пословима ловства се може запослити још најмање 1.000 људи и тако бар неко задржати у опустелим крајевима, а то је као да је изграђено неколико фабрика.

Сваки риболовац купује дозволу за рекреативни риболов, од које је 10 одсто такса држави, још 20 одсто ПДВ и за риболовце то није проблем. Ловци плаћају чланарину својим удружењима, која тим новцем располажу. За неке је проблем плаћати 10 одсто таксе на одстрел дивљачи држави и купити ловну карту од 1.000 динара. Оно што посебно иритира јесу тврдње појединих ловаца да они немају пара за плаћање одстрела дивљачи, а опремљени су пушкама, оптичким нишанима вредним по неколико хиљада евра. Приходи остварени од ловне карте и одстрела морају се првенствено употребити за побољшање фондова дивљачи, кроз изградњу узгајалишта дивљачи и професионализацију службе ловства. Онај коме се у будућности ловишта повере на управљање мора располагати стручним људима, материјалним ресурсима и адекватном опремом. Лов може постати важна грана „зелене економије”, али за то су потребна и озбиљна улагања.

Izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/391318/Divljac-na-optickom-nisanu-drzave

LSS: Nismo mi pisali ONO, časna reč!

Na sajtu LSS osvanulo je obaveštenje upućeno svim lovačkim udruženjima, pisano povodom pojavljivanja u lovačkoj javnosti na nepoznati način jednog predloga izmena Zakona o divljači i lovstvu. Štaviše, taj predlog izmena se pojavio u prečišćenom tekstu, tako da se lepo može videti šta se predlaže i kako se menja, čime su jasne i namere anonimnog tvorca ovog predloga izmena.

Iz nekog verovatno sebi poznatog razloga, predsednik LSS Dragan Šormaz je osetio potrebu da reaguje zvanično na, kako sam kaže u tekstu potpuno nezvaničan predlog izmena Zakona, obaveštenjem u kojem kaže da LSS nema nikakve veze sa tim, kao i da nikad neće podržati ono što u tim izmenama piše!

Nije reagovao niko iz rukovodstava drugih saveza, nije reagovala Lovačka komora, nije reagovao zvanično niko relevantan u lovstvu (iako smo ubedjeni da je dobar deo ljudi znao za ovo), nismo o tome hteli da pišemo ni mi sa Srbijalov, iako smo naravno imali i imamo taj tekst, jer smo mišljenja da na razne probne balone koje NEKO anonimno pušta ne treba reagovati, ali eto čovek sa misijom, stegonoša Šormaz jeste jedini za sada, reagovao!

Pitamo se, ovako nevešti i neinformisani, zbog čega se baš Šormaz našao prozvanim da zvanično reaguje, ako sa tim nesretnim predlogom izmena nema nikakve veze?

Kažu deca 'ko se oglasio, taj se oprasio', što znači kad neko u grupi napravi neki nestašluk, pa kad se traži krivac, obično onaj koji prvi počne da se pravda i vrda, zna nešto o tome. Da li je to i ovde slučaj? Ne znamo!

Tekst obaveštenja koje je potpisao Dragan Šormaz, objavljenog na sajtu LSS možete pogledati klikom na link: http://www.ekolss.com/obavestenje_lu_23_10_2017.pdf

Sporni nezvanični predlog izmena Zakona anonimnog (?) autora, od kojeg se Šormaz ogradjuje, možete pogledati klikom na link: PREDLOG ZODIL-a

Kako bi olakšali poziciju usamljenog konjanika Dragana Šormaza i pravili mu društvo, evo i Admin Tim Srbijalov portala obaveštava lovačku javnost da sa spornim tekstom izmena Zakona ni mi nemamo nikakve veze, ne podržavamo to i ne bi smo voleli da se tako nešto, ne daj Bože i Sv. Evstatije, usvoji! Nismo, čiko, mi ništa od toga pisali, časna reč!

E sad finale: kada se otvori nesretni predlog zakona, kliknite na 'File', pa zatim na 'Properties' - prikazaće se prozor izveštaja o fajlu, u kojem piše da je autor izvesni Branko, a da je Company, zamislite, Skupština republike Srbije!!! Klikom na sledeći tab vidi se da je zadnji put taj tekst štampan 05.12.2016., što se poklapa sa vremenom kada je Šormaz dao svoju čuvenu izjavu za 'Blic' u kojoj je najavio uvodjenje privatnog kapitala u lovišta, i štošta drugo!

Naravno, moguće je ovo sa izveštajem o fajlu Zakona, o autoru i o uvlačenju Skupštine Srbije u priču i namestiti, pa ne bi smo dalje da mi kopamo, neka onaj/oni kojima je to posao provere da li je i ko je (zlo)upotrebio Skupštinu Srbije pišući i deleći ovakav tekst!