LSV otkazao polaganje lovačkih ispita - nedovoljno kandidata!

Na internet sajtu Lovačkog saveza Vojvodine pojavilo se šturo obaveštenje da je polaganje lovačkih ispita za kandidate buduće lovce OTKAZANO!

Polaganje lovačkih ispita je trebalo biti održano 28.10.2017. godine u Kovačici (Banat). Obaveštenje o otkazivanju polaganja je postavljeno svega dva dana pre termina održavanja. Kao razlog otkazivanja naveden je NEDOVOLJAN BROJ KANDIDATA!

Ovo je još jedan pokazatelj i dokaz kuda ide lovstvo: stari lovci sve češće odustaju od lova, podmlatka ima sve manje, a samim tim i novih lovaca. O razlozima možemo sa priličnom sigurnošću: pre svega, lov nije jeftin, naročito za početnike koji treba da krenu u nabavku opreme od nule. Drugo, zakonska regulativa oko oružja je novim propisima toliko pooštrena i dodatno poskupila, da prilikom nabavke oružja razne taksne, naknade i ostala papirologija koštaju maltene kao i jedna puška. A još ako budući lovac hoće (a trebalo bi) da ima lovačkog psa, eto još jednog nemalog troška. Na to treba dodati članarinu, upisninu, troškove odlaska u lov i stotinu raznih čuda koja u zbiru u startu obeshrabre prosečnog gradjanina da uopšte i razmišlja o lovu, a već postojeće lovce bukvalno rasteruje iz članstva lovačkih organizacija.

Koliko su tome doprineli naše lovačke poglavice svojom kratkovidošću, a neki i diletantizmom i samoživim razmišljanjem ili čak možda i instruisani, procenite sami.

Inače, neko u LSV je mogao da stavi ovo obaveštenje o odlaganju ispita na sajt saveza, ali eto niko nije hteo ili mogao, i pored pisanja i urgencija, da na taj isti sajt postavi i predlog novog Statuta LSV!

ŽALOSNO!

Obaveštenje LSV možete videti klikom na link: http://www.lovackisavezvojvodine.com/Home/BlogPost/1130

Intervju predsednika Lovačke komore Milutina Djordjevića za 'Politiku'

Dnevni list 'Politika' je objavio dosta opširan (na polovini strane) intervju za predsednikom Lovačke komore Milutinom Djordjevićem. Iako na prvi pogled (prvo čitanje) deluje da je to standardni intervju, pažljivijim čitanjem, naročito u kontekstu nedavnih dogadjanja u lovstvu, shvata se da ima dosta važnih poruka iznetih u tekstu.

Kompletan tekst, uz dozvolu urednika 'Politike', objavljujemo u integralnoj verziji (bez fotografija):

Дивљач на оптичком нишану државе

Лов је за неког хоби, забава која се завршава уз котлић или ражањ, за неког убијање недужних бића, а за неког озбиљна привредна грана. Све зависи од тога да ли сте ловац, еколог, ветеринар, биолог, шумар или туризмолог... Професор Милутин Ђорђевић, извршни директор за ловство и рибарство у ЈП „Србијашуме”, сматра да за сваког у новој организацији ловства има места. Али, они који се убудуће буду бавили развијањем и очувањем овог веома важног државног ресурса – морају бити добри домаћини и користити струку.

– Ловство се мора организовати по концепту одрживог коришћења. Лов може бити комерцијални, али и санитарни и селекцијски. Дакле, само оно што се може и мора, кроз одстрел се узима природи. Свакако да ловство може да се знатно развије и постане важна привредна делатност, али не сме да се изгуби из вида да је сва дивљач – државна, вредна народна имовина, на коју полажу право и будуће генерације. Ни препелица, ни јелен не знају где је граница државног, а где приватног земљишта или шуме. Онај коме се у будућности буду предала ловишта на управљање мора бити савестан и стручан – каже директор Милутин Ђорђевић, који је и професор на Факултету ветеринарске медицине у Београду.

Идеја да се било коме продају ловишта је неутемељена, јер нико не може ни поклањати ни продавати државно, приватно или задружно земљиште, које је станиште дивљачи у ловиштима. Јавно предузеће „Србијашуме” располаже са око 950.000 хектара државних шума. Око 480.000 хектара чине ловишта којима управља ово предузеће, а остатак користе ловачка удружења.

– Ми као јавно предузеће, које превасходно штити општи интерес, поред отворених ловишта имамо око 5.500 хектара ограђених површина у којима узгајамо аутохтоне и одређене алохтоне врсте дивљачи. Упркос томе, у нашој земљи има много мање дивљачи него у земљама које су по станишту сличне нашој. У ловиштима ЈП „Србијашуме” имамо око 11.000 примерака крупне дивљачи (европског јелена, дивокозе, дивље свиње, срне). Није свеједно где се гаји крупна дивљач. Ако се превише намноже или концентришу на малим површинама чешћа је појава болести, штете по пољопривреду и шумарство. Дакле, ловство није само одстрел већ пре свега узгој и заштита из чега произилази успешан лов – опомиње Ђорђевић.

Србија је још 2010. године усвојила Закон о дивљачи и ловству којим је предвидела да се одреде ловна подручја, усвоје програми, стратегија развоја, оснује фонд за развој, установе границе ловишта и она посебне намене (на државном земљишту) доделе без конкурса, и она на претежно приватном поседу доделе на управљање уз расписивање конкурса.

У Војводини тај посао је 2012. добрим делом урађен. Ловишта посебне намене додељена су Националном парку „Фрушка гора” и „Војводинашумама”, постоји једно приватно ловише на 2.000 хектара и неколико ловишта установљених на рибњацима. У осталом делу Србије овај посао није ни започет.

„Србијашуме” газдују над 44 ловишта. Дивљач је, како наглашава Ђорђевић, национално благо и од тога корист морају имати сви грађани, а не само ловци. Поверити лаицима да управљају овако важним природним ресурсом, без поштовања струке и професионализма је опасно. То не значи да неки делови ловишта не могу по закону бити издати. Нико нема ништа против улагања приватног капитала у ловишта, али уз јасно дефинисана правила.

„Србијашуме” као јавно предузеће које се стара о изузетно важном природном благу не противи се уласку приватног капитала у ловство, али под јасно дефинисаним правилима и процедурама, са циљем очувања концепта интегралног газдовања ресурсима. Делови ловишта, каже Ђорђевић, по садашњем закону могу бити издати приватницима, али уз сагласност Министарства пољопривреде. Према речима овог стручњака, решење је у неком виду приватно-јавног партнерства. Да би се ова привредна грана развила, потребно је улагање. Сада у Србији има 1.000 ловочувара и управника ловишта, који су запослени на пословима ловства. Већина је у забаченим подручјима, где свако радно место значи као три у граду.

– Територију држе људи а не дронови – наглашава Ђорђевић и додаје да свако ко озбиљно хоће да уложи у југ, исток, па и запад Србије, мора бити подржан. Али, уместо идеја да се сви ловочувари преведу у волонтере (а сви су до једног професионалци у свом послу) на пословима ловства се може запослити још најмање 1.000 људи и тако бар неко задржати у опустелим крајевима, а то је као да је изграђено неколико фабрика.

Сваки риболовац купује дозволу за рекреативни риболов, од које је 10 одсто такса држави, још 20 одсто ПДВ и за риболовце то није проблем. Ловци плаћају чланарину својим удружењима, која тим новцем располажу. За неке је проблем плаћати 10 одсто таксе на одстрел дивљачи држави и купити ловну карту од 1.000 динара. Оно што посебно иритира јесу тврдње појединих ловаца да они немају пара за плаћање одстрела дивљачи, а опремљени су пушкама, оптичким нишанима вредним по неколико хиљада евра. Приходи остварени од ловне карте и одстрела морају се првенствено употребити за побољшање фондова дивљачи, кроз изградњу узгајалишта дивљачи и професионализацију службе ловства. Онај коме се у будућности ловишта повере на управљање мора располагати стручним људима, материјалним ресурсима и адекватном опремом. Лов може постати важна грана „зелене економије”, али за то су потребна и озбиљна улагања.

Izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/391318/Divljac-na-optickom-nisanu-drzave

LSS: Nismo mi pisali ONO, časna reč!

Na sajtu LSS osvanulo je obaveštenje upućeno svim lovačkim udruženjima, pisano povodom pojavljivanja u lovačkoj javnosti na nepoznati način jednog predloga izmena Zakona o divljači i lovstvu. Štaviše, taj predlog izmena se pojavio u prečišćenom tekstu, tako da se lepo može videti šta se predlaže i kako se menja, čime su jasne i namere anonimnog tvorca ovog predloga izmena.

Iz nekog verovatno sebi poznatog razloga, predsednik LSS Dragan Šormaz je osetio potrebu da reaguje zvanično na, kako sam kaže u tekstu potpuno nezvaničan predlog izmena Zakona, obaveštenjem u kojem kaže da LSS nema nikakve veze sa tim, kao i da nikad neće podržati ono što u tim izmenama piše!

Nije reagovao niko iz rukovodstava drugih saveza, nije reagovala Lovačka komora, nije reagovao zvanično niko relevantan u lovstvu (iako smo ubedjeni da je dobar deo ljudi znao za ovo), nismo o tome hteli da pišemo ni mi sa Srbijalov, iako smo naravno imali i imamo taj tekst, jer smo mišljenja da na razne probne balone koje NEKO anonimno pušta ne treba reagovati, ali eto čovek sa misijom, stegonoša Šormaz jeste jedini za sada, reagovao!

Pitamo se, ovako nevešti i neinformisani, zbog čega se baš Šormaz našao prozvanim da zvanično reaguje, ako sa tim nesretnim predlogom izmena nema nikakve veze?

Kažu deca 'ko se oglasio, taj se oprasio', što znači kad neko u grupi napravi neki nestašluk, pa kad se traži krivac, obično onaj koji prvi počne da se pravda i vrda, zna nešto o tome. Da li je to i ovde slučaj? Ne znamo!

Tekst obaveštenja koje je potpisao Dragan Šormaz, objavljenog na sajtu LSS možete pogledati klikom na link: http://www.ekolss.com/obavestenje_lu_23_10_2017.pdf

Sporni nezvanični predlog izmena Zakona anonimnog (?) autora, od kojeg se Šormaz ogradjuje, možete pogledati klikom na link: PREDLOG ZODIL-a

Kako bi olakšali poziciju usamljenog konjanika Dragana Šormaza i pravili mu društvo, evo i Admin Tim Srbijalov portala obaveštava lovačku javnost da sa spornim tekstom izmena Zakona ni mi nemamo nikakve veze, ne podržavamo to i ne bi smo voleli da se tako nešto, ne daj Bože i Sv. Evstatije, usvoji! Nismo, čiko, mi ništa od toga pisali, časna reč!

E sad finale: kada se otvori nesretni predlog zakona, kliknite na 'File', pa zatim na 'Properties' - prikazaće se prozor izveštaja o fajlu, u kojem piše da je autor izvesni Branko, a da je Company, zamislite, Skupština republike Srbije!!! Klikom na sledeći tab vidi se da je zadnji put taj tekst štampan 05.12.2016., što se poklapa sa vremenom kada je Šormaz dao svoju čuvenu izjavu za 'Blic' u kojoj je najavio uvodjenje privatnog kapitala u lovišta, i štošta drugo!

Naravno, moguće je ovo sa izveštajem o fajlu Zakona, o autoru i o uvlačenju Skupštine Srbije u priču i namestiti, pa ne bi smo dalje da mi kopamo, neka onaj/oni kojima je to posao provere da li je i ko je (zlo)upotrebio Skupštinu Srbije pišući i deleći ovakav tekst!

Informisanje u LSV? Šta to beše?

Tokom ovogodišnjeg sajma LORIST, baš na dan lovačke slave Sv.Jevstatija, 03.10.2017. održana je sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine, na kojem je utvrdjen predlog novog najvišeg akta, Statuta LSV. Istovremeno, odlučeno je da se zakaže održavanje vanredne sednice Skupštine LSV za 25.11.2017., na kojoj bi se raspravljalo i odlučivalo o usvojenom predlogu novog Statuta.

Sve bi to bilo u redu i kako nalaže procedura, da je neko, posle tri nedelje od usvajanja predloga na UO, barem za ovakvu krucijalnu temu našao za shodno da informiše vojvodjanske lovce o tome šta se predlaže i kakva će se rešenja naći pred delegatima Skupštine LSV. Tada bi zainteresovani lovci mogli da se na vreme upoznaju sa predlogom, i da daju instrukcije svojim predstavnicima-delegatima kako da glasaju. Tim pre je ovo trebalo uraditi jer je javna rasprava vrlo kratko trajala, u vreme sezone godišnjih odmora i radova u polju, pa je zaista logično pitanje koliko su lovci upoznati sa onim što se predlaže. Ovako, čekaće se neki momenat kada stigne skupštinski materijal, pa ako delegati budu imali prilike da popričaju sa 'bazom', ako ne, nikom ništa.

Možda neko smatra da nije potrebno javno, na sajtu LSV, objaviti predlog novog Statuta LSV. To spada u domen sopstvenog mišljenja, na koje svako ima pravo. Ali isto tako, važeći Statut predvidja obavezu informisanja članstva! Pa o čemu će se informisati, ako ni o najvažnijem aktu saveza na sajtu LSV nema ni reči?! I onda će se opet sa skupštinske govornice i od delegata i od rukovodstva po ko zna koji put čuti kako je informisanje loše, i sve će ostati samo na konstataciji.

Nije loše pomenuti da LSV ima svoju Komisiju za informisanje, ali se onda postavlja pitanje da li je u domenu rada te Komisije i uredjivanje i ažuriranje internet sajta LSV, koji je trenutno jedini način informisanja javnosti o radu saveza. Ako nije to u domenu Komisije za informisanje, ko onda izdaje direktive i kome, da se održava ažurnost sajta?

Mnogo pitanja, malo odgovora. Nema informacija!

Miholjdanske igrarije Dragana Šormaza

Danas, na Miholjdan 2017., u Kraljevu je zakazana sednica Upravnog odbora LSS. Posebnu pažnju su nam privukle dve tačke dnevnog reda, i to 4. tačka koja glasi  ’Izveštaj o promenama statuta LSV i razgovor oko održavanja skupštine LSV I LSS’, i tačka 7., koja glasi ’Predlog odluke o sprovođenju vanrednog popisa imovine LSS’.

Kratko ćemo prokomentarisati. Prvo tačku 4., koja se tiče promena Statuta LSV i održavanja skupštine LSV i LSS: frapantno je da Upravnom odboru jednog pravnog lica (LSS) podnosi izveštaj o statutarnim promenama drugog subjekta-pravnog lica, u ovom slučaju LSV, tim pre što promene vojvodjanskog Statuta još nisu prošle kompletnu proceduru, tj. Skupština LSV nije još usvojila te izmene Statuta, a o tome će tek biti reči na vanrednoj skupštini zakazanoj za 25.11.2017. godine. Medjutim, Šormazu i njegovim asistentima u ovoj ujdurmi ne smeta da zahtevaju izveštaj od vojvodjana o tome šta će oni (vojvodjani) menjati u svom Statutu! I što je još gore, neko je mazohistički to i prihvatio da uradi čak i pre usvajanja izmena Statuta!? Ponižavajuće i diskriminišuće za vojvodjanske lovce u svakom slučaju! Može se postaviti pitanje da li je UO LSS ikada raspravljao, npr., o Statutu drugih saveza (LSCS i LS KiM), ili su ti savezi donosili svoje statute kako su oni smatrali za najbolje, u skladu sa zakonom? Pa šta onda ima da se na UO LSS raspravlja o izmenama Statuta vojvodjanskog saveza? Da li je to u skladu sa onom (na vojvodjanskoj skupštini citiranom sa govornce) izjavom Dragana Šormaza date u nekom razgovoru da će on pogasiti regionalne saveze? Da li vojvodjanski lovački Savez treba da ćutke trpi ovakav ponižavajući i vazalni odnos, a ovo nije prvi put da se javno udaraju šamari vojvodjanima! Sledeće pitanje je ko će to na UO LSS da podnese izveštaj o statutarnim promenama u LSV? Odlukom ovogodišnje skupštine LSV dosadašnji predstavnici vojvodjana u UO LSS Steva Marjanov i Milan Kovačević razrešeni su te dužnosti, ali ni tu odluku skupštine LSV Dragan Šormaz i njegovi trabanti nisu hteli da uvaže i sprovedu! Kakav legalitet i legitimitet poseduju Marjanov i Kovačevć, da bi uopšte sedeli u UO LSS? Pa dokle više treba trpeti samovolju ljubitelja lova na tetreba, ljubitelja visokih štikli starleta i ’čoveka sa misijom’? Do koje mere može čovek da bude trpeljiv za takve šamare? Kao poseban slučaj i nonsens figurira drugi deo tačke 4. dnevnog reda, gde UO LSS raspravlja o održavanju Skupštine LSV!!! Pa stvarno, da li je sastavljač ovakvog dnevnog reda možda konzumirao nešto, kad može ovako da sastavi dnevni red? Sa kojim pravom je to uradjeno?

Nije zgoreg podsetiti da je na Skupštini LSS bilo rečeno i odlučeno da će vanredna sednica Skupštine LSS posvećena zameni vojvodjanskih delegata u UO LSS biti održana do 15.09.2017., ali je taj rok debelo probijen, što znači da predsednik LSS Šormaz nije ispoštovao odluku svoje SKupštine! Da li će neko postaviti to pitanje? li će se svi praviti neobavešteni?

Da postoji makar zrno pameti i uvidjavnosti, ova tačka dnevnog reda bi bila skinuta, da se ne bi blamirali i ponižavali i predlagač, i potencijalni diskutanti, ali pre svega vojvodjanski lovci i njihovi predstavnici!

Tačka 7. dnevnog reda UO LSS predvidja vanredni popis imovine LSS. Očito je da, čim se ovo radi, nešto oko imovine i evidencije ne štima. U tom smislu, nadamo se da će se konačno razrešiti misterija oko zgrade Lovačkog saveza Srbije, i da će se pokazati da li lovci Srbije imaju ili nemaju svoju zgradu!

Odgovore na sva ova pitanja ćemo saznati vrlo brzo, a moguće je da ovogodišnji Miholjdan ostane zapisan kao poseban datum u istoriji LSS, imajući u vidu moguće posledice igrarija veselog Šormaza i njegovih ćutologa i dvoprstaša koji bi mogli, izglasati još mnogo toga. Slika uz tekst je simboličan putokaz kuda ide lovstvo sa ovakvim načinom rada i ovakvim 'ljudima sa misijom', stručnjacima opšte prakse, demagozima, diletantima i zabušantima!