Pokrajiski sekretar za poljoprivedu vodiprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, uručio je danas 82 ugovora u vrednosti od 38 miliona dinara, korisnicima koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva po osnovu konkursa za raspodelu sredstava iz budžetskog fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine u 2017. godini.
Kako je naveo, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uveo je ove godine po prvi put dve nove mere - sufinansiranje nabavke terenskih vozila za čiju namenu je sekretarijat izdvojio sredstva u vrednosti od 5 miliona dinara, dok učešće korisnika iznosi 7 miliona, i napomenuo da je interesovanje za ovu meru izuzetno veliko te da će skreterijat u narednoj godini opredeliti značajnija sredstva za ovu namenu.
Druga mera tiče se monitoringa populacije prepelice, za čije uvođenje se prema stanju na terenu ukazala potreba, a korisnici lovišta sami su inicirali ove mere agrarne politike Vojvodine u cilju unapređenja i razvoja lovstva.
Resorni sekretar takođe je naveo, da je pored subvencija za nabavku terenskih vozila, veliko inresovanje kod korisnika lovišta izazvala izgradnja prihvatilišta za fazanske piliće, zatim rekonstrukcija objekata za obradu trofeja, te kada su u pitanju lovišta posebne namene, izgradnja i rekonstrukcija ograda, za čiju namenu je izdvojeno gotovo 7 milona dinara. Radojević je predstavnicima medija poručio da će s obzirom na veliko interesovanje, pokrajinski sekretarijat i u narednom budžetu, za 2018. godinu nastaviti sa sprovođenjem mere subvencija za nabavku terenskih vozila, te pozvao korisnike da redovno konkurišu.
Molimo članove i posetioce Srbijalov portala da prilikom čitanja ove vesti posete sajt 021.rs klikom na priloženi link i da pogledaju komentare čitalaca na ovu vest na sajtu 021 - klasičan primer organizovane akcije samozvanih zaštitara koji, maltene u razmerama hajke, ocrniše i lovce i Pokrajinski sekretarijat u komentarima. Ni jedan pozitivni komentar na ulaganja u lovstvo, nego samo i jedino napadi i napadi, klevete i opšta pljuvačina. Sad nije dobro ni kad se ulaže u lovstvo, sad je cilj zabraniti lov.
Nedostižna dvotrećinska većina za izmenu Statuta LSV, rasprava i odlučivanje o svim pitanjima odloženo
U Novom Sadu je 25.11. održana vanredna sednica skupštine Lovačkog saveza Vojvodine. Kako je bilo predvijdeno dnevnim redom, na ovoj sednici je trebalo da se raspravlja i odlučuje o veoma važnim pitanjima, pre svega o predlogu izmena Statuta LSV i o daljoj sudbini ćerke firme 'Vojvodjanski lovac' doo.
Na samom početku Skupštini saveza se obratio predsednik LSV Aleksandar Milovančev, koji je u kratkim crtama izvestio delegate o aktivnostima u prethodnom periodu, sa posebnim akcentom na formiranje i rad Radne grupe za izmenu zakona o divljači i lovstvu, pre svega oko pitanja lovnih karata, zatim oko položaja LSV u medjunarodnim organizacijama gde će vojvodjanski savez tražiti da i dalje zadrži svoju autonomiju, a kao posebno zanimljiv detalj figurira zalaganje Milovančeva da u zakonska rešenja udje diskutabilan predlog da niko ko nije član saveza ne može biti korisnik lovišta!? Da li će to tako i biti, imajući u vidu zagarantovanu slobodu udruživanja, videće se. Na poziv upućen od strane predsednika LSV da iznesu svoje predloge oko zakonskih rešenja prisutni delegati se nisu odazvali, osim jednog koji je govorio o potrebi da se putevi, groblja i druge nelovne površine izuzmu iz lovišta. Takodje je predsednik LSV izneo informaciju da će budžetski fondovi za razvoj lovstva opstati samo još jednu godinu, što je i bilo predmet glasina u lovačkoj javnosti, a izneo je i svoju reakciju na pojavu razočaravujeće malog broja delegata u sali.
Zatim je usledilo formiranje verifikacione komisije koja je pregledom dokumentacije ustanovila da je prisutno 53 člana Skupštine LSV od ukupno 94, i da je 6 punomoći delegata nevažeće, jer nisu overena pečatom LU. Posebna zanimljivost je da ni punomoć Ferenca Irmenjija, nekadašnjeg predsednika Skupštine LSV, nije bila uredna! Verifikaciona komisija je konstatovala da postoji kvorum za početak rada Skupštine, ali da ne postoji dvotrećinski kvorum (predvidjen važećim Statutom) potreban za odlučivanje o izmenama Statuta!
Posle izveštaja Verifikacione komisije, predsedavajući Skupštine LSV Dragan Gutić je sa dnevnog reda skinuo tačku zbog koje je vanredna Skupština i sazvana odlažući je za neko drugo zasedanje, za koje nije rečeno kada će biti sazvano. To je uradjeno uprkos zahtevu delegata da se barem raspravlja o predlogu novog Statuta, a da samo odlučivanje bude odloženo!
Slična situacija se ponovila kada je odlučivano o sudbini ćerke firme saveza, 'Vojvodjanski lovac ' doo. Bilo je podeljenih mišljenja i diskusija; ex predsednik LSV Milan Pažin se zalagao za gašenje firme uz povratak poslova i zaposlenih u savez, imajući u vidu da 'Vojvodjanski lovac' loše posluje, i povlačeći paralelu sa ugašenom firmom 'Jelen' doo koju je osnovao LSS a koja je poslovala pozitivno; član UO LSV Mirko Latinović je izneo podatak da firma duguje savezu iznos od oko 1,8 miliona, ali da ima i nenaplaćenih potraživanja za koja ima očekivanja da će se naplatiti i tako možda regulisati dug firme prema savezu. Direktor firme Milenko Zeremski je predlagao da se sa odlukom o sudbini 'Vojvodjanskog Lovca' sačeka do donošenja novih propisa, u čemu ga je podržao i predsednik LSV Milovančev. Zamenik predsednika LSV Miloš Beuković je po ovom pitanju svoje izlaganje započeo rečima da oseća ličnu moralnu odgovornost za formiranje i rad ćerke firme, ali da je moralo tako biti uradjeno po važećem Zakonu, iznevši pri tom tri moguće varijante za dalju sudbinu firme. Skupština je, tako da kažemo, odlučila da ne odlučuje ovaj put o Vojvodjanskom lovcu, što je već drugi put da se odluka o tom pitanju odlaže – slično je uradjeno i na redovnoj prolećnoj Skupštini LSV.
O tački dnevnog reda vezano za informisanje lovaca, iznošeni su razni predlozi. Bilo je predloga da se ponovo uvede glasilo saveza koje bi bilo na teret članskog doprinosa, ili pak izdavanje neke vrste informatora. Konstatovano je da je oficijelni sajt saveza loše ažuriran, a samim tim i loše posećen – dodajemo da niko ne ide na sajtove na kojima nema ničega, ili slabo čega ima. I po ovom pitanju zaključak skupštine je da se iznalaženje rešenja odloži do sledećeg zasedanja, a da se u medjuvremenu sa pokrajinskim organima vidi mogućnost dobijanja sredstava za angažovanje jednog lica koje bi održavalo i ažuriralo sajt saveza. Cela priča oko informisanja se svodi na pitanje para, a očito je da para nema dovoljno, čim se razmišlja o eksternim izvorima. U okviru ove tačke dnevnog reda kao informaciju je predsednik LSV Miovančev izneo da je imao svojevrstan duel sa ministrom ekologije Goranom Trivanom, najavivši pri tom ulazak u žestok klinč sa samozvanim zaštitarima koji upadaju u lovišta bez najave, rizikujući bezbednost lova.
Do izvesnog 'varničenja' i malo živosti u radu Skupštine LSV došlo je pod tačkom 'Razno', o temi organizacije seminara za CIC licence u Horgošu, i medjunarodne izložbe trofeja pod patronatom CIC na sajmu LORIST, koju je svojim istupom pokrenuo zamenik predsednika LSV Miloš Beuković. Postavilo se pitanje ko je organizator toga: da li LSV kao član CIC, ili pojedinci. Predsednik LSV Milovančev je tvrdio da UO LSV nije upoznat sa tim potezom, dok je zamenik predsednika Beuković apostrofirao da je u odgovoru CIC na pismo Dragana Šormaza, predsednika LSS, kao organizator naveden LSV. Ovim je otvorena serija pitanja, odgovora i replika sa više učesnika, pa se u jednom momentu postavilo pitanje da li je bilo zloupotrebe pečata LSV. Skupština je naložila UO LSV da ispita sve navode oko seminara CIC i izložbe, i da se ustanovi šta je radjeno i ko je radio. Na kraju ove diskusije predsednik Milovančev je izneo informaciju da će LSS, nakon što je brzopotezno uplatio članarinu, tražiti od CIC da organizuje novi seminar za 15 ljudi za licencu CIC, od kojih će 5 biti iz Vojvodine.
I pored naznake zamenika predsednika Beukovića, nije bilo reakcija na izostanak govora o nastupajućem jubileju 95 godina osnivanja LSV, što ostavlja gorak ukus - kako mi današnji poštujemo i pominjemo svoje prethodnike, tako će jednog dana isto tako nas poštovati i pominjati oni koji budu došli posle nas.
Rezime skupštine je da ostaje naš utisak da LSV gubi kompas, da nema jedinstva oko mišljenja kako i šta dalje, da se luta sa rešenjima i da polako na površinu izbijaju svi godinama gomilani a nerešavani problemi, zablude i greške. Delegatima kao da nije jasno šta to rukovodstvo saveza sada očekuje od njih i u kom pravcu ide, ali je svima jasno da je dogorelo do nokata. Pominjana je ovaj put i slab fond divljači, pominjana sa velika davanja lovačkih organizaija, pominjan je i već ozloglašeni Zakon o oružju i prateći pravilnici, pominjana su i dalje nerešena pitanja oko naknade šteta od divljači i na divljači itd. Sve u svemu, puno stvari je dotaknuto, ali ni jedna stvar nije rešena, sve je ostalo na pojedinačnim istupima i konstatacijama, dok je ćutljiva i verovatno neupućena većina nemo posmatrala i dizala glasačke listiće. Dajemo sebi slobodu da niko nije bio preterano iznenadjen izostankom kvoruma za odlučivanje, a možda bi imalo osnove da se kaže kako ovakav razvoj dogadjaja može da se posmatra i kao kupovina vremena i premošćavanje nezadovoljstva medju članicama saveza, jer je sve vreme u vazduhu visilo pitanje šta će nam doneti nova zakonska rešenja o lovstvu.
Kao jedina dobra stvar se može navesti da nije bilo nekadašnjih skupštinskih hvalospeva i farbanja u ružičasto; trenutak otrežnjenja i suočavanja sa stvarnošću se očito bliži mnogo brže nego što su neki očekivali, sa neizvesnom budućnosti vezano za dalje osipanje članstva saveza koje je za svega nekoliko godina beleži pad od 50%, pa tako danas LSV ima manje članova lovaca nego što ih je imao 1960. godine, pre više od pola veka!
Ovih dana se navršila tačno jedna godina od kada nas je iznenada i prerano napustio jedan od osnivača i administrator Srbijalov portala, Nenad Radaković, alias Nenadx.
Veliki čovek, sa ogromnim znanjem iz lovstva, praktičar ali i čovek sa specifičnim pristupom i filozofijom o lovstvu, čovek sa posebnim dubokim shvatanjem uloge lovstva i odnosa ljudi sa prirodom koju je obožavao, čovek umetnik i svojevrsni dokumentarista lovstva od '90. godina pa do današnjih dana.
Njegovim preranim odlaskom nastala je praznina u Admin timu Srbijalov portala. Nedostaje nam Nenadova smirenost, znanje, širina pogleda, tematski upisi i dubokoumni razgovori o lovstvu i svemu što lovstvo prati. Ostala je nedovršena knjiga koju je pripremao, i neostvarene neke ideje koje je lansirao. Ostaju mladjim naraštajima lovaca na Srbijalov portalu tekstovi koje je pisao kao svedočenje o potencijalu jednog čoveka koji nije stigao, na žalost, do kraja da iskaže. Otišao je, to znamo mi koji smo ga poznavali, ozlojedjen i povredjen dešavanjima u lovstvu koje je toliko voleo i za koje se borio. Bez njega Srbijalov portal verovatno ne bi bio ovo što je danas.
SLAVA MU!
U znak sećanja na našeg kolegu Nenada Radakovića - Nenadax, objavljujemo jedan kratak autorski film u kojem je Nenad bio scenarista, zajedno sa svojim sinom Brankom. Film je napravljen krajem 2013. godine, i nosi naziv 'NADA ZA VUKA' (Hope for the wolf).
Kako javlja Tanjug, a prenosi novosadski Radio 021, u Rusiji je jedan lovac napravio gest koji može da udje u sve lovačke priče za uveseljavanje ne samo lovaca nego i šire publike. Pročitajte!
Lovac tvrdi da mu je medved ukrao puške
Policija ruskog regiona Irkutska na istoku Sibira pokrenula je istragu nakon što je lovac prijavio da mu je medved ukrao dve puške u tajgi, saopštilo je regionalno ministarstvo unutrašnjih poslova.
Prema navodima 57-ogodišnjeg lovca, on je 16. novembra bio u lovu kilometrima daleko od najbližeg sela i odlučio je da ostane u šumskoj kućici. Ostavio je svoje stvari u kućici i otišao po vodu.
Kad se vratio, začuo je neke sumnjive zvuke i ugledao medveda. Kako bi izbegao susret sa životnjim, lovac je pobegao u šumu gde se krio nekoliko sati.
Vrativši se u kućicu, video je da mu je nestala torba sa dve puške. Nekoliko dana je tražio svoje puške po tajgi, a zatim je obavestio policiju.
Kad je policija stigla proverila je okolinu, ali je sneg prekrio tragove medveda.
Lovcu sada preti novčana kazna, a možda izgubi pravo da kupuje i koristi oružje godinu dana.
Od pre nekoliko godina u Srbiji se kod divljih životinja pojavio vrlo opasan tip ehinokokusa, multilokularni ehinokokus, koji je prenosiv na čoveka, tako da lovci moraju sada da vode računa o još jednom riziku tokom lova, naročito u jesen i zimu, doba godine u kojima je lov najintenzivniji. Da bi smo što bolje informisali lovce o čemu se radi, na molbu Srbijalov portala i magazina Predator, kratak intervju sa vrlo korisnim objašnjenjima nam je dao prof. dr. Dušan Lalošević, direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu. Treba napomenuti da novosadski Pasterov zavod obradjuje podatke iz AP Vojvodine.
Profesore Laloševiću, opišite nam kratko šta je to multilokularni ehinokokus?
- Multilokularni ehinokok je mala pantljičara, slična običnom ehinokoku, dužine 2-3 milimetra, koja živi u tankom crevu lisice, šakala i drugih divljih karnivora (mesoždera). Slično drugim pantljičarama, ima glavicu sa priborom za fiksiranje na sluzokožu creva, i svega oko 3 članka, od kojih je poslednji pun jaja. Jaja fekalijama izbacuju lisice, šakali i drugi stalni domaćini, i ona su odmah zarazna za prelazne domaćine. Kao i druge pantljičare, multilokularni ehinokok ima ciklus razvoja koji zahteva prelazne domaćine, to su poljski glodari, u kojima se razvijaju larveni oblici, ciste. Kod običnog, psećeg ehinokoka ciste se nalaze na jetri i drugim organima ovce, goveda, svinje. Unutar cisti razvije se ogroman broj glavica budućih pantljičara, koje nastavljaju razvoj ako ih pojede pas, a kod multilokularnog ehinokoka lisica, šakal idr. Čovek je za obe vrste ehinokoka slučajni prelazni domaćin, u kome se razvijaju ciste.
Način prenošenja zaraze ovim tipom ehinokokusa?
- Jaja koja izlučuju stalni domaćini dolaze u zemljište, gde mogu sa opstanu neko vreme, a dospeju i u površinske vode. Glodari koji žive u zemlji na istoj teritoriji sa zaraženim lisicama, lako se inficiraju, na njihovoj jetri razviju se ciste, a kada ih lisica pojede, ciklus se nastavlja. Čovek se zarazi u direktnom ili indirektnom kontaktu s lisicama, koje mogu imati jaja i na svojoj dlaci. Običan pseći ehinokok prenosi se na čoveka direktnim kontaktom sa psima. Psa međutim, zarazi sam čovek pri nehigijenskom klanju, kada ciste – vodene mehurove sa jetre ovce ili svinje baci psima. Iako je prevencija običnog psećeg ehinokoka tako jednostavna, samo treba sprečiti zarazu psa, kod nas se ova bolest uporno održava, ne samo na selu već i po gradovima, sa desetinama obolelih ljudi godišnje, a i sa retkim smrtonosnim ishodom.
Koje vrste životinja su najčešći prenosioci ovog tipa ehinokokusa?
- Stalni domaćini multilokularnog ehinokoka su lisice, šakali, a retko i vuk, pas, mačka. Stalni domaćini su direktno zarazni za čoveka putem nehigijenskog kontakta. Prelazni domačini su zarazni jedino za stalne domaćine a ne i za čoveka.
Koje su rizične rizične grupe ljudi?
- Ljudi koji se nalaze u prirodi, u prvom redu lovci, izloženi su direktnom ili indirektnom kontaktu preko zemlje ili vode, sa lisicama i drugim stalnim domaćinima. Takođe i zemljoradnici a naročito stanovnici salaša, gde je moguće da se preko glodara multilokularni ehinokok prenese na pse ili mačke, izloženi su zarazi u kontaktu sa svojim psima.
Da li divlje svinje mogu biti prenosice zaraze na čoveka?
Divlje svinje nisu za čoveka prenosioci ni multilokularnog niti običnog ehinokoka. Ciste koje se mogu naći na jetri divljih svinja zarazne su samo za glavne domaćine, karnivore (mesoždere), dakle kod nas najviše na šakala i lisicu. Danas je informisanje lovaca o obaveznom pregledu mesa divljih svinja na trihinelu učinilo ovaj lov zdravstveno bezbednim.
Gde je poreklo parazita, žarišta do sada otkrivena, i pravci širenja zaraze?
- Multilokularni ehinokok je odavno poznat na severu Evrope. Parazita je na jetri čoveka prepoznao čuveni nemački patolog u 19. veku, Rudolf Firhof. Sa migracijom lisica, parazit se širi na nove teritorije, a tada dolazi i do pojedinačnih infekcija neopreznih ljudi. U Evropi danas se sprovodi vakcinacija lisica protiv besnila, koja je i kod nas dovela do jako velikog smanjenja slučajeva besnila, a jedna od posledica je porast populacije lisica, jer nema besnila koje ih je ranije desetkovalo približno svake pete godine. Sa porastom populacije lisica šire se i njihovi paraziti, a remeti se i ekološka ravnoteža u lovišu, tako da poslednjih godina ima malo zečeva i druge plemenite divljači. Prvi nalaz multilokularnog ehinokoka u Srbiji opisao je naš poznati biolog i zaštitar prirode Duško Ćirović, na jetri kod jednog dabra iz Zasavice 2012. godine. Kako su ovi dabrovi uvezeni iz Nemačke, gde je poznato da ima multilokularnog ehinokoka, ostala je dilema da li je ovaj dabar uvezen već inficiran ili je inficiran kod nas. Ekipa Pasterovog zavoda, u kojoj je najviše bio angažovan mladi biolog Milan Miljević, kod lisica i šakala je specijalno tražila multilokularni ehinokok i dokazala žarište infekcije u Sremu. U Bačkoj i Banatu nađeni su samo pojedinačni slučajevi kod lisica, dok je u Sremu veliki procenat inficiran (pogledati mapu uz tekst, klik na mapu za uvećanje). Ovaj nalaz objavili smo 2016. godine u jednom evropskom časopisu za istraživanje divljači. Kod ljudi u Srbiji još nije zabeležena infekcija multilokularnim ehinokokom.
Koji su simptomi zaraze kod čoveka?
- Detaljni tok bolesti opisao je još Rudolf Firhof kao pojavu mnogobrojnih malih koloidnih cisti na jetri čoveka, sličnih koloidnom karcinomu, kao i njihovu sklonost da se šire po organizmu. Infekcija se razvija podmuklo, dugo bez simptoma, a kada se simptomi jave, prvo u vidu bola u stomaku, parazitske ciste su se obično već toliko proširile da je pacijent inoperabilan. Samo na vreme preduzeta operacija može trajno izlečiti obolelog. Ako operacija nije moguća, daju se lekovi, čije delovanje nije potpuno efikasno, a njihova toksičnost može biti značajna kod dugotrajne primene.
Koja je preventiva, naročito za lovce, kako u lovištu tako i kasnije prilikom obrade odstreljene divljači? - Glavna preventivna mera je informisanje ljudi o opasnosti od multilokularnog, kao i od običnog psećeg ehinokoka. Lisičiji ehinokok je opasan za lovce i druge ljude koji borave u prirodi, a glavna mera je higijena. Divljač ne treba dirati golim rukama, već kao što smo govorili kod prevencije besnila, lisice se sa rukavicama pakuju u odgovarajuću ambalažu, i transportuju na pregled. Kod dranja koža lisica i šakala, potrebne su velike higijenske mere, rukavice, kao i dobro pranje ruku. Iste mere važe i za prevenciju psećeg ehinokoka, pranje ruku posle diranja psa, kao i sprečavanje infekcije psa klaničnim otpadom. U cilju sprečavanja pojave multilokularnog i suzbijanja psećeg ehinokoka Pasterov zavod je krenuo da drži predavanja po školama, naročito deci u četvrtom razredu.
Bog da mu dusu oprosti. Pozdrav Daki, vidimo se u vecnim lovistima !
arnotije Offline
· 24.07.2025. 21:28
Бог да му душу прости, породици живот и здравље.
davorcalic Offline
· 24.07.2025. 19:00
Moje saučešće Darkovoj porodici i prijateljima, veoma sam ga poštovao... Nek mu je slava... Pozdravi Lalu i Mrvicu...
alex Offline
· 24.07.2025. 18:30
Sada primio poruku da je DakiNS.preminuo. Predivan čovek,prijatelj,lj udima,nemam reci kojim bih ga opisao! Darko lovi večnim lovištima sa svojim bretonima. 😞😞😞
AcaNik Offline
· 24.07.2025. 15:13
Наш колега и душа овог форума, DakiNS је умро данас. Нека му је лака земља и да има одличну екипу у вечним ловишти
Lela Offline
· 17.05.2025. 12:37
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
